
ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ
Песму ти љубавну пишем, уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем, у песми само си моја.
Песму ти ноћас поклањам, иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се сања, стихови су ту да нас утеше.
Песма је ту да нас обмане, стварност је сад стварно сурова.
Песмом ћу у снове одабране, зраче љубав без фолова.
Поезија је за душе усамљене, душе заљубљене,
занос за несхваћене, музика за љубави ускраћене…
Поезија је лек и отров, сетне песме пишем одавно.
Ако ми кажу да сам песник лош, ја их не слушам, наравно…
Песму љубави ти пишем, уместо неостварених снова.
Волим те сад од себе више, у песми поново си моја.
Песмом ти срце поклањам, иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се сања, у песми сва надања се десе.
© Љубодраг Обрадовић