Видим…
Решила си.
Одлазиш.
Добро.
Само знај – речи не постоје,
оне које бих ти сада хтео рећи.
За то ми је потребан цео живот.
А њега… сада немамо.
А имали смо.
Били смо срећни.
Млади. Заљубљени.
Онда си ти решила да одеш.
Зашто?
Твоја лудост… или?
Мислиш – то је то.
Сетићеш се ти мене.
Овог парка. Кише. Свега…
Али нас неће бити.
Време ће нас појести
до последњег сећања.
(Прочитано: 75 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.777 пута)
