I love you – Снежана Поповић

I love you

То се данас љубављу зове.
Око нас свуда је сад лове
ал’ не оне зелене боје
но црвене љубавне,
Валентинове.
Ту су и лозе винове,
Свете Трифунове,
сорте старе и нове
и најбоље гроздове
за старе другове.
Но бил’ срцастих чоколина и Светог Валентина
Бил’ вина и Светог Трифуна,
Бил’ фебруар четрнаести
ил’ петнаести,
одговор је исти –
љубав је данас на листи.

Дозволите ми да Вам кажем
једну дивну љубав покажем.
Већ неко време, пишем
ал њему песму јоште никако да напишем.
Није та љубав ка’ према жени
Ил’ мужу, ил’ детету.
Та љубав има посебну красоту,
јединствену чистоту.
То је љубав ка’ према учитељу
ка’ према родитељу
ка’ према створитељу.
То је љубав према моме оцу.
Мој отац, вина познавалац,
мог најлепшег детињства стваралац.

Остаје прегршт молитва и вина
у којој љубав руке пружа
изван простора и времена
ка онима до којих не може.

Остаје македонско вино
твоје омиљено
остаје сећање фино
на разговоре наше давне
на приче твоје славне
које и данас памтим.
Ал’ време не могу да вратим.
Нема те више,
ал’ време те не брише!
Каже песма стара
што, уз вино буђаше ти дамара
а мени сад отима срце из недара
и сузу са сузом ми судара
“Проговори слико, да још једном чујем
драги глас…”

Ниси ти пио да би се опио
Ил’ да би се другима омилио.
Видех и видеше те ка’ боема
шерета крем де ла крема.
Уз чашу вина
Мене да учиш ти приста
о животу и путу Христа.
Сећам се твог крста
како ти у мукама срце стаде
Богу душу даде
и део мене са тобом оде.

Не, нећу плакати!
Срце ми је пуно радости!
Весело ми с мојим оцем беше
и вино и даље на њега ми мирише!
Није ово песма тужна!
Још радости његовој песми сам дужна!
Јер ја и даље у души носим
како се на свог оца поносим
за своју кћер био је најбољи инжењер.
Његов посао беше октобар четрнаести
индустрија машина и компоненти.
Зато ето за још један четрнаести
дан љубави и вина
нек се чује мог срца имовина
љубав за родитеља!
Нек се чује “волим те”!
Не ка’ бомбона што се да
ономе кога волимо ка’ награда
кад нешто лепо учини тада.
Не!
Волим те, тата!
Нек свак’ схвата
Да је само један значај свети
Волим те, тата!
Ти никада нећеш умрети.❤️

© Снежана Поповић

Kategorija: Odrasli pesnici

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag