Дивног ли града и широког ли поља
од Бајра и Тавника па све до Шипоља
простире се град који вековима оста вечан
тамо где су Суви До, спомен рударима и Звечан.
Над градом се простире висока гора
а име јој је Бајгора
реке Љушта, Ибар и Ситница
свака од њих је засебна раскрсница.
Гостољубивост, увек храна укусна и свежа
као јуче да је било кад сам чекао аутобус код Срежа
код три солитера је мој друг имао кућу
а ја отишао по свету у безпућу.
Митровица је у мојој души љубав унела
кренувши од Бошњачке па све до првог тунела
волим и ценим неизмерно све моје суграђане
ниједан град немаше такве грађане
као што наша Митровица има
стално мислим о оним лепим данима.
Да ми је да свако место посетим
да корзоом ветрић летње ноћи осетим
да идем свугде као кад сам био дете
мисли ми непрестано ка мом граду лете.
