Знам да ме чека „рака”, где неке сене чиле
дочек спремају тужни, уз приговор јатака,
да су ме њене очи пијаног омамиле
усред најлепших снова, кад руде само тмине!
Праштам јој! Ове речи нек свима завет буду
кад је прогласе кривом за моју судбу худу,
јер тада није хтела чемер душе да спречи
и што се после мене осећа више живом!
Праштам јoј ноћи блудне када сам жељан био
усана сочних, медних, што туђ’ су отров пиле,
а моје узалудне којим’ сам чемер пио,
тек после чаше жучи грубо су обљубиле!
Јатаци, пријатељи! Њен отров нисте такли
захваљујући срећи, јер брзо сте узмакли
пред нестварном лепотом, али сте и ви криви,
јер сте знали за раку у којој чаме живи!
(Прочитано: 301 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.932 пута)
Респект поштовани песниче. Овако добру песму не прочитах скоро.
Хвала Вам уважени господине Мијатовићу на овом дивном коментару!