ЈЕДИНСТВЕН
Флегман, могло је небо пасти трепнуо не би, ништа га није могло сломити, збунити, довести до и благог немира. До краја живота трошио је мир, никога није примао, ником није ишао, ништа му није требало, није ни тражио, није се жалио. Умро је у јулски дан. Сунце је било у зениту и мир је његов са њим нестао. Упознао сам сличне, његов мир је остао уникатан. Тражио сам такав мир, све док нисам осетио властити немир. Остао је у мом забрану јединствен.
У ВОЗУ САН
Носио је јутро испод пазуха,
старица му у проласку рече,
светлост Вам се просула.
Кад се осврнуо, био је у возу будан.
преко пута девојчица
је мазила сијамску мачку
и гледала у Сунце далеко, далеко.
ПРОГОВАРАТИ
Богате нежности у грубом времену,
враћао се запитан,
може ли се дочекати нечекано?
Може рече непознати,
људи ће док их има проговарати ранама,
неће заборавити плакати.
ИСКРА:
– КАД СВЕ ПРОЂЕ,
СЕЋАЊЕ ЈЕ ЈОШ ЈЕДИНА БЛИСКОСТ.
© Андреја Ђ. Врањеш.
Драги мој Љубо,
Песме сам почео писати у другом разреду гимназије, било је као свугде ин свирати гитару и писати поезију. Није ми било тешко кренути у небески подухват, имао сам оца песника. Прва објављивања поезије догодила су се изненада у школском листу, Кад сам показао прву објављену песму мом Ђорђу рекао је спика: ,,Тренирај кошарку”, поезија је титрај, ти као кладе да ваљаш. Био је стимулативан али и успешан да ме одбије од титраја, брзо сам престао, ваљда сам поверовао родитељу, у праву је рекао сам себи.. Прошле су деценије,вратих се из ината себи, опет ми нико није био ветар у леђа осим иронично песама, оне су биле моја приступница једном и можда једином човековом додиру са Богом. Саплитали су ме на све нелегитимне начине, али песме су биле бунтовније од мене и када сам написао што сам желео решио сам тим племенитим песничким душама учинити радост, нећу више, престајем писати, доста је, нека песме у будућности пишу мене. Па срећна Вам поезија даровити песници, титрајте вечно, нисам фанатик, без свега могу, осим без слободе.
ПОЗДРАВ ЗА СВЕ ПЕСНИКЕ РЕТКЕ БИЉКЕ У КОРОВУ ВРЕМЕНУ.
НК. ПЕСНИК, АНДРЕЈА Ђ. Врањеш.
НК. значење. – неквалификовани песник,
