ЉУБАВ БЕЗ СПОМЕНА

Сећам се твојих речи, љубави моја,
о прошлости и изгубљеним сновима.
Говорио си, да на самоћу ниси љут,
па пушташ живот да тече, јер немаш куд !

Често си ми причао тихом, тишином,
а она је, најнежнији одјек имала,
пуну чашу доливао си црним вином
да заборавиш, да нас раздваја даљина!

Моје срце слушало је беседу твоју
и стихом бројало све своје ране
у њима ће чувати, на тебе сећање
и на све наше закаснеле дане.

Судбина ме крунисала тамом
на мом крштењу, Ти си кум био,
па уместо златног дуката
патњу под јастук си оставио!

Док болујем од малигне љубави,
нећу молити за мелем спаса
јер знам, никада није, па ни сада,
тај чаробни лек, мени не припада.

Пожури па хитро баци у реку
све моје наде и дуга чекања
и пусти сузе да заједно теку
без помена и надгробног спомена.

Аутор: Danka Avramović Mijatović

Данка Мијатовић рођена 12. јануара 1981. године, живи под крилима Авале у предграђу главног града Србије. Ова Београђанка стваран свет живи у Врчину остварена као мајка и супруга. Поезијом лута кроз време и сећања својих снова, а светлост неба угледала је прва збирка љубавне поезије "Луталица". Позитивне резултате остварила је на манифестацијама такмичарског духа, где је награђивана првом наградом и похвалом од стране песника Драгана Лукићa. Члан је Међународног књижевног удружења “Неказано”. Почасни члан планинарског друштва "Радан" Бојник-Лесковац. Поред поезије коју неизмерно воли, бави се и хуманитарним радом и редовни је активиста Савеза Слепих Београда. Види све чланке од Danka Avramović Mijatović