Чежња у повоју мами шеталиште
што устукло чами, па жеља нејака
разбуди се с’ надом због душе што иште
повечерјем одјек несталих корака.
О заблистај пуста! Жеље су све веће
због погледа мамних и најлепших снова.
Уздахом походи оног ко те неће.
Кад уминеш прва, зарудићеш нова.
Извори се, као река што све плави
и израсти као занос духа ратни.
С’ појутарјем сненим походе најави.
Све обгрли као ђердан оковратни.
Ал’ не буди клатно које откуцава
поноћ и спокоје разбуђује чисте,
јер грех је повоје оног који спава
одмотати, кад су јаве свима исте.
(Прочитано: 83 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.271 пута)