НЕКА ЖИВИ ЉУБАВ
Ноћас ми музе нису наклоњене
на акордима дурским паучина дрема
не чује се песма, јеца виолина
уморна од туге ћути поноћ нема.
А ја не знам шта ћу ни куда да кренем
да ли да се борим или да се предам
кад попусти душа пред налетом беса
понудим јој песму да пропадне не дам.
Но све ми се чини да не могу даље
узалуд се труди стара виолина
ал као да сањам угледаше очи
у руци анђела чашу црног вина.
А из пуне чаше смеше ми се очи
ко два зрна грожђа црне очи њене
загрејаше душу озарише лице
крв ми узаврела протече кроз вене.
Небо се отвори све се заталаса
љубим чашу вина као усне њене
знам да ми то Бахус пружа руку спаса
и мелем у руци анђела од жене.
Нека живи љубав пева се о срећи
нека лети песма пут плавих висина
нека се наздрави и нека се пије
у славу Богова, љубави и вина.
© Миросав Мића Живанови
ћ
