И када је мрачно,
ти сванеш.
Сваког јутра
поново се рађаш,
а са тобом роди се
и моја нада,
Сунце моје.
Ти си излаз
који ми се нуди
и када добијам
и када губим,
Сунце моје.
Твоја топлина
мене буди
и смирује
када ми срце луди.
Сунце моје,
Без тебе је било мрачно.
Ноћу си ми недостајала.
Падао сам,
био сам нејак.
Све олује
које су дуго трајале
ти си прекинула,
Сунце моје.
Зраке твоје љубим
и отварам ти прозоре
свог живота.
Ти си вечност,
Сунце моје.
Ти си извор живота
моје љубави
и мојих надања.
Ти си пристаниште
мојих снова
и место одакле
све почиње,
али где љубав нема краја
и вечно траје.
Сунце моје,
моја угрејана
и топла душа
воли те.
Лука Кијачић
(Прочитано: 114 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.433 пута)