Судар сујета у предграђу мудраца
где сваки „умник неоспорног знања”
лучом без пламена у мору свитаца,
с гордошћу без премца, ником се не клања.
Баш свакога дана саможивљем мисли
„соломони врли” на престолу вајном
неће да се кају, радије би свисли
но да опрост траже речју благом, кајном.
Кад сви су за нешто, они су за против
и за грехе своје увек друге криве.
Да осуде неког не треба им мотив,
а за црно брашно криве су им њиве.
Стамени ко’ стена и препуни знања
противе се сваком таласу и плими.
Промишљањем чак су стигли до сазнања
да за лепшим полом пате сви Ескими.
Видик им је широк, а оквири тесни.
Кажу: Нема Бога! Призвали су буру!
Дарвин им је „светац” ал’ не беху свесни
да су због мајмуна прошли кроз цензуру.
Да будем к’о они то ми душа иште,
ал’ с промишљу скромном стигох до истине:
Баш би лепо било наше позориште
да у њему нема глумаца и бине.
(C) Душан Комазец