Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.
Jovana Živković, rodjena u Kruševcu 22.01.2005. Učenica srednje Ekonomske škole u Kruševcu, pravno-poslovni smer, sada student na Univerzitetu Pravnog fakulteta u Kragujevcu. ~Moja strast je pisanje i uživam u iskazivanju emocija na taj način. Zaljubljenik sam u ljude i život, a ljubav je ono što me pokreće. Rečima najbolje iskazujem tu ljubav i mom stvaralaštvu dajem bar pola svoje duše. Sada već imate priliku da se i upoznate sa istom u mojoj prvoj objavljenoj zbirci pesama i citata "Poprečni fragmentalni presek 18"~
"Kao što je nebu sunce, tako su piscu njegove reči" - JŽ
Види све чланке од Jovana Živković
