Онај што воли и кад га боли, смеје кад мржња веје, његове су очи боје пролећа, машта о срећи и вене, човек фабула иза сцене. Леро је чудна игра, њега морске струје прате, однесу га са песмом далеко, па га ко радост, пјацети врате. Воз који у ферату, ока скрене одсвира живот као песму, за њу, за тебе, можда за мене.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
ЛЕРО