У вртлогу њеном док плеше ланци звекећу. Гледалац спутаних мисли, осети бол и срећу. Пожели неки други живот, неки други свет, док траје њена игра нестаје цвет.
Уздах побегне, око заблиста, у њему роса зацакли.
Осмех обасја лице, срећан си, нек траје секунд ил две, као да поздрављаш птице.
Срж душе своје на подијум даје као принцеза из руске бајке.
Њена игра мири сва стремљења, њене нежне руке чине чуда, бежи сва туга, осмех кида тишину, губиш се са њом, у игри тој помераш путоказ који није твој.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
БАЛЕРИНА
Одлична песма… Браво Латинка!