Као пахуља – Ивана Зајић

Као пахуља моје су руке хладне,

Такни их погледом кад се насмејеш,

Очи су твојих погледа гладне,

Дођи погледом да их загрејеш.

Попут снежне пахуље мале,

Кровове кућа што су прекриле,

Моје су руке на твоје пале

Да би те ноћас нежно грлиле.

Као пахуља ова је моја душа,

Кад ме пољубиш, топи се сва,

Шапутања умилна сад би да слуша,

Док спајају нам се тела два.