ХОДОЧАШЋЕ
Праскозорје се надвило над селом,
Јутарња измаглицапуни плућа
Густом смоластом маглом
Негде суморно крче црева дрвећа,
Ушуми храстовој одјек аветикњски
Пробија трубе слушних рањивих илузија
Дави ужасна мемла снагом
Разграната дисајна ткива.
На удољици саможивици
Разгарају трозупцем достојанство окаљано
Док човек граби ка морању
Загрцнуто, замишљено
Пустио кораке који га воде у сивило
На врху закрешта сова,нота бене,,
Авагардним хуком наговештава
Тријумф фатаморгане
Прозеблог дана у коме опстанак
Нуди сурове људске горчине
Ритам се мења када се суновратно пење
Секући опорост планине
Па снажно завесла крилима пркоса
И надвлада пирамиду висине
У безгласју нестајања
Бризнула несавладивост опстанка
А он ,горостас међу бубама
Одлучује коме ће поклонити
Небодарно умеће спасења
© Драгош Павић