СВИЂА ТИ СЕ… – Миладиновић Сандра

СВИЂА ТИ СЕ…

СВИЂА ТИ СЕ МИРИС МОЈЕ КОСЕ,
СВИЂА ТИ СЕ НЕДОСАЊАН САН,
И ТИ КАО И ЈА ХТЕО БИ ДА ВОЛИШ,
ПА ПОСТАЈЕШ СЕБИ НАПОРАН …

СВИЂА ТИ СЕ ПОГЛЕД МОГА ОКА,
СВИЂА ТИ МОГ КОРАКА БАТ,
И ТИ ТАЈНО ВЕРУЈЕШ У СНОВЕ,
ПА МЕ ТРАЖИШ КАО ЛИК НЕЗНАН…

СВИЂА ТИ СЕ МОГА ГЛАСА БОЈА,
СВИЂА ТИ СЕ МОЈ ТОПАО ДАХ,
ПА У СЕБИ НАЛАЗИШ ХЕРОЈА,
И ТРАЖИШ МЕ У СВАКОМ –ТО ЗНАМ…

СВИЂА ТИ СЕ ТАЈОВИТОСТ НОЋИ,
СВИЂА ТИ СЕ ТАЈ ЗВЕЗДАНИ ПЛАШТ,
АЛИ КАПЦИ ПОСТАЈУ СВЕ ТЕЖИ,
ПА ПРОКЛИЊЕШ ЈУТРО ШТО СВЕ ЗНА…

АЛИ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ…
ВОЛИ МЕ КАО И ДО САДА..
РАДУЈ СЕ….
ИНАЧЕ ТЕ ОСТАВЉАМ….
(С) Миладиновић Сандра