ЂАВОЛИЦЕ…..!!!
Ђаволице,
ко ти је дозволио да волиш
и будеш повређена?
Ко ти је дозволи да сањаш
и будеш омражена?
Ко ти је дозволио да летиш
и будеш отуђена?
Ко ти је дозволио да се надаш
и када си подцењена?
Ђаволице,
ко ти је дозволио да реке
навиреш кроз душу,
а после њих
да преживљаваш сушу?
Ко ти је дозволио да дишеш
без дозволе….
да као дете хрлиш,
па сама чекаш зоре?
Ко ти је дозволио
да озарена ходаш,
да стрепњом мучиш
и очима одаш?
Да неузвраћено
одболујеш лудо…
Понекада ишчезнеш,
као неким чудом…
и да опроштај после свега тражиш?
Ти жено у мени, зашто ми то радиш?
(с) Миладиновић Сандра
