КАДА КАМЕН ПРОГОВОРИ
Да камење проговори,
као река што жубори,
као ветар кад захуји,
као пчела када зуји…
Да камење сузу пусти,
као сиви облак густи,
као роса када кане,
као извор сред Сахаре….
Да камење расти уме,
почело би да разуме,
све што нико никада није…
Ал’ камење тајну крије!!!!
Од камена камичак је
постао песак – онда земља…
Под каменом живот није
силуета испод вела….
Као бисер што самује
тамо где још нико није,
под каменом правда чека,
под каменом сужањ спије….
Слављеници без јарана,
којима је слава храна,
све титуле без мегдана,
под камењем сакрили би,
јер им савест јача страна,
није била – нит’ ће бити!
Али камење комеша се
па се ништа не да скрити…
Стрпљен- спашен, мудри кажу…
И камен ће прозборити!!!!
© Миладиновић Сандра
