SRECA TU JE….
Htela bih da se povinujem vetru,
sto prkosi vremenu iskustvom
i vatrenoscu,
da mu na krila sletim bez straha
i sa radoscu,
pa da rasteramo magiju magle,
i otvorimo pogled na bujna
nedra vasione…
Htela bih da takvo iskustvo delim
sa njim barem do zore nove!
Cini mi se da bih od njega naucila,
to sto od nikog nikada nisam i necu,
pila bih vode sa izvora i prskala pospane
za srecu…..
Zmajevima na nebu dala vise prostora,
za uzvrat bih dobila decji smeh i
puno veselog zagora, dusa bi se topila…
Pticama bih dozvolila da zavire do zvezda,
pa da vide sa visina svoja topla mala gnezda,
da poljima zacvrkucu lepse nego ikad dotle…
Dok se deva kiti cvecem, a vrleti gledaju je,
nek zapeva od miline,
“ Gde god da si, sreca tu je!”
© Miladinovic Sandra