ПРЕПОЗНАВАЊЕ…
Тако је лепо препознати мене
у осмеху том што зачара свет
у очима твојим ја видим себе
снагу ми дајеш да наставим лет,
Прћасти носић и мамин лик
клемпаве уши што ставих у стих
душу ми хране и сузе маме
док срећан стојим крај тебе тик,
И ако ништа још не разумеш
осмехе ми крадеш и то баш умеш
руке ми пружаш срце да узмеш
а ја ти радо и више од тога дам,
Са сваким даном нешто је ново
понеки корак, зуб или реч
па и кад плачеш по глави нам скачеш
теби је лако јер си нас тако освојио већ
Зато не брини већ слободно слини
живот је један па се под облаке вини
дохвати небо и звезде скини
јер срећан ћеш бити само тада
док неког волиш и љубав те свлада…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.290.150 пута)
Predivno napisano, toplina roditeljska prosto zraci :)