САН И МОРА….
Кад у сутон ја заспем
па ми душа ка њој пође
пустите ме нека умрем
нека туга ова прође
Кад је ноћас опет усним
не будите више мене
пустите ме да је снивам
нек оживе успомене
Када јутро сутра сване
ви не зовте да устанем
пустите ме још да спавам
да је тад и мртав сањам
Тихо земљу на ме бацте
да се можда не пробудим
у починку вечном моме
једним сном да себи судим…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 34 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.290.124 пута)