ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ…
Кад моје време дође
да последњи пут очи склопим
опрости ми моја драга
што себичан бићу тада
на пут поћи, тебе оставити
Не замери онда мила
у срцу понећу све што си била
сећања наша, тренутке драге
очи твоје уплакане благе
Већ ти пусти нека теку
срцу твоме као леку
сузе туге што си сама
што нас прекри ова тама
Па кад јутро ново сване
душа твоја нека дане
осмех нек ти бол ублажи
за то време што долази
твоја сена моју да потражи…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 24 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.555 пута)