neskromno živite smšite se i lečite vlastite rane mojih nigde nema i-ha osim u spisima administracije no i to pobacajte (ako ih nisam jednom spalia) poslednja želja mi je bila da me ostavite šaljivom graditelju rova i da nikada ne saznate gde je tavanica mog travnatog doma lakše će mi biti (ionako lakoj) da niko … Настави са читањем “Pozdrav nikome — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
