navlači zavesu kada sviće drži me za nogu kad ustajem . prinosi čašu i puni otrovom traži u ogledalu svoje oči . zidovi odjekuju njegovim bilom vreme je da šapnem kako sam srećna . nesreću ne bih ni smela opisati rečju kojom on ulazi u sobu Погледајте и остале садржајеНОСТАЛГИЈА Добродошли (Прочитано: 50 пута, 1 … Настави са читањем “Pesimizam — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
