sedim u parku na praznoj klupi uskoro će kiša ili zemljotres svejedno je kad priroda može da bira i ja bih gledam starca koji me prstom zove prilazim ali on gleda u psa koji liže pogubne rane i pokazuje mu gde ima više krvi osećam kako moja kape psu niz njušku starac i pas su … Настави са читањем “Ja — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
starac i pas su sedeli na mojoj klupi
ja sam lizala prostrel u duši
…
zagrljaj
tvoja lepa