Nešto bi sad o vaspitanju,
u ova smutna doba
čovek se rodi nevin i čist
no ipak je kvarljiva roba.
Mene su moji otac i majka
spremali za drugo vreme;
“Radi pošteno poturi leđa
ponesi i tuđe breme”.
“Ne trči za novcem po svaku cenu
svaki je čovek tvoj brat,
zbog novca ljudi postaju zli
zbog novca se vodi rat”.
Tako me učiše još mnogo čemu;
“Život baš nije lak”.
A kada odrastoh oni me poslaše
pravo u zverinjak.
Drugi su svoju decu
niz “vodu” pustili pa kako im bude,
I eto svi danas kažu,
“Baš oni izrastoše u ljude”.
Postaše vladari svetom
novac im ikona prava
sve ono zašta žive
posta im srebro i “slava”.
I moji od mene stvoriše “čoveka”
tu nema,… ma…svaka im čast,
ja imam na leđima breme
a drugi novac i vlast.
Sada zavidim Atlasu
njegovo breme je manje
previše tuđeg tereta nosim
tako bi menjao stanje.
Upitah starca jednog;
“Treba mi možda škola il’ zvanje!?”
Starac se mudro nasmeši i reče;
“Za tvoje stanje, krivo je vaspitanje”.
Milovan Petrović