Дан: 25. фебруар 2008.

ANA, PLAČI DUŠO, PLAČI…

Ovoga marta, jedne novine znane,
dok nas Šiptar pali, ubija i tlači,
donele su sliku i suze male Ane,
sa naslovom: Ana, ne plači…

Ani su zapalili stan,
i lutku, svejedno: staru il novu.
Ukrali joj snove, i miran san,
i zavičaj na tu`nom Kosovu.

Ana, ne plači!? Plači dušo, plači…
Nek ne briše suze tvoja ruka bela…
Oni su gnusni… al uz NATO jači…
S tobom i ja plačem i Srbija cela!

Mi smo u ropstvu, i ni od koga
nemamo ni pomoć, ni štit.
Istina i Pravda date od boga,
samo su laž i pradavni mit.

U nesreći i jadu što te danas snađe,
neka suza rosi tvoje oči plave…
Mi smo pali u očaj, u bolno beznađe
i kukavički, ropski, posagnuli glave.

I u ropstvu sanjaj još daleki san:
kad stasaju tvoji drugovi mladi
moraće dušman da ti vrati stan,
i svoju mržnju da zauvek ohladi.

Spance, mart 2004. godine

(C) Miljojko Milojević

JUG BOGDAN

Setno šumi zelena Toplica,
nad njom Brdo Jugovića drema;
pišti eja ptica zloslutnica,
a Bogdan se za Kosovo sprema.

Prekosutra na Kosovo mora,
a već sutra do kneževog dvora,
na večeru i tajne besede :
kako silne Turke da pobede.

Od sinoć ga ružan san proganja :
sokoli mu pokunjeni pište;
bojni ati u stajama vrište;
beli dvorac u ponor potanja…

U odaji crn uhoda sedi
i pakosno sikće iz prikrajka :
“Šta ako vas taj Murat pobedi,
šta će sinja Jugovića majka?

Iz oka mu teška mržnja zrači :
,,Pravdu kroji uvek samo jači,
a Sloboda baš ništa ne znači
kad gospodar vazala ne tlači…

I ne veruj ni bogu, ni svecu,
prikloni se jačem ljubi ruke,
sagni glavu i sačuvaj decu,
ii poživi da gajiš unuke.

Nemoj posle da te snahe kunu,
biraj Juže na čiju ćeš stranu:
iil Lazaru, il moćnom sultanu…
sultan nudi: zlato, moć i krunu,

Lazar samo samrt sred Kosova
za krst časni i zlatnu Slobodu…
Bićeš mrtav sa devet sinova-
kratka tuga u svom srpskom rodu!,,

Crna eja kriknu kraj prozora,
i uhoda bez traga nestade.
Presta sanak, presta teška mora,
a Jug- Bogdan umoran ustade.

Ponoć prošla i nedelja sveta,
s neba sipi mesečina plava,
mirno čeljad još u dvoru spava
a Bogdan se po doksatu šeta.

Na doksatu kraj alaj-barjaka
i mačeva srebrnaste boje,
i oklopa i sjajnih kalpaka,
vitka koplja ubojita stoje.. .

Na ruku mu slete stari soko
za njim devet sokolova leti…
Starac ruke podiže visoko
i uhodi započe da preti:

,,Čuj uhodo od boga prokleti,
na Kosovo s Lazarom ću ići,
na Kosovu pobedit, il mreti!
Na Kosovo svi moramo stići!
Kosovo je srpsko od starina
Kosovo je srpska Otadžbina.

Nisam rođen ni za moć, ni krunu,
ni za slugu, ni ičijeg vazala!
Ja sam rođen da podižem bunu
protiv sile, ropstva i svih zala!,,

I dok bledi sjajna mesečina,
belu bradu pritište na grudi
i korakom odvažnog Srbina
krenu svoje sinove da budi.

Zora sviće svud pevaju ptići,
za Kruševac jezde Jugovići.
Jezdi Bogdan s devet svojih tića,
S devet sina devet Jugovića.

A već sutra kada boj prestane
i legende krenu na sve strane,
večni biće Devet Jugovića
i Deseti Stari Jug-Bogdane.

(C)Miljojko Milojević