Sumoran dan
magla legla na grad
sumorna lica ljudi
pogled im na strah miriše
suviše smrti oko nas diše
noge utrnule od stajanja u mestu
kao betonski stubovi mosta teške
život nam se leluja od greške do greške
posustaje nada
sreća se na mala vrata iskrada
gledam i sve u meni vri
rano je rode za predaju
tako se samo autogolovi daju
neću da stanem
neću da padnem
imam za koga
imam i s kim
laž je to čime vam uši pune
da sve je pepeo i dim
još umem da letim
još umem da snim
ruka mi jedna još na ramenu
plamen još sukti iz očiju
ako odustanem
šta ću s tim
život u srcu ključa i vri
pričam i smejem se
prezir vaš na potiljku osećam
i duša vas žali
kako ste u strahu
jadni i mali
nije život od dva veka
smrt nas svakako čeka
ućutite zloslutnice
prošlo je tamno doba narikača
razbiijte te zašipljene crne prozore
zrak sunca da vam u duše uleti
da vas ugreje
još ima da se živi
još ima da se smeje
Ispravite kičme
manje će da boli
čovek je rodjen da živi
da voli
I da, ništa sa neba nam neće samo pasti
osim te teške magle što
pritiska grad
trgni se rode, znam da si životu vazda bio rad
ubi čoveka
za ljubavlju glad.
