Најрадије бих да одем у гробу
да не видим и не чујем ништа
тамо би имао коначно своју собу
уз своја вечна скровишта.
За мене није овај живот пун бола
туге и разочарења
драга је направила од мене вола
од мене не постоји малерознијег створења.
Просто се самог себе стидим
не могу овакав пред свет
њу с другим када видим
останем као попишан цвет.
Куда год да путујем
само о њој говоре
једино кад будем престао да чујем
тад ће у прашини све речи о њој да се претворе.
Мој бег од свега је гроб
само тамо ћу бити миран и брижан
овако сам само бескористан роб
несигуран и не толико безбрижан.
(Прочитано: 22 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.945 пута)