Ми се опиремо.
Нас ће Европа да ломи
али не зна
да још има оних
који мисле,
који памте,
који виде.
Волим што имам шездесет година,
јер данас
трчати,
возити бицикл две хиљаде километара
и рећи „то је ништа“,
важније је,
него ћутати достојанствено
док ти газе корене.
Тужити своју земљу —
врхунац је бесчашћа.
Не опрост,
не бунт,
већ продаја душе
за аплауз странаца.
Вештачка интелигенција је измишљена због њих.
Незнање царује,
будале владају.
Ко не скаче, тај је ћаци.
Доситеј, Вук —
сви наши
у гробу се преврћу.
И телефон,
тај божанствени екран ,
кад им га узмеш,
не знају да причају.
Не знају да мисле.
Пишу —
роботи.
Бог ти помогао, Србијо!
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.971 пута)