ИПАК СЕ НАДАМ – КОЗИЋ САША

Седим у својој фотељи ,

Tишина убија ,

у којој схватиш

да те нико ништа не пита .

Не траже савет ,

ни паре ,

ни неку глупост ,

ништа .

Отписали су ме ,

или нису ,

не знам .

,,Оћеш кафу?“

„Хоћу.“

И донесу .

Пијем кафу

и нешто записујем у таблету

који сам скоро купио ,

јер је стари телефон

прогутао све моје песме ,

преко двеста.

Бацио сам га .

Док пишем, схватам

да ми баш и не иде .

Срчем кафу ,

ћутим, гледам .

И , поред свега тога

надам се .

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić