www.poezija.rs

Оживела си срце моје,
још давно,оних дана,
као да је било јуче,
кад ти мени пољубац дајеш,
а ја теби миришљаве руже,
и кад ми осмех на тужном лицу мамиш,
и улепшаваш све моје досадне минуте,
волела си кад певамо ону нашу песму,
на обали мора,уз чашу доброг вина,
плесали смо уз њу дуго,
док нас је обузимала љубавна тишина,
на небу месец пун,
а наше море од љубави узбуркано,
пољубих је нежно и узех за руку,
рекох јој волим те,
ти си она права,
удај се за мене,
буди моја драга,
узвративши ми пољубац,
загрли ме снажно,
и кроз сузе сада рече,
волећу те увек јако,
јер ти си онај прави,
коме руку сад дајем,
удајем се за најбољег,
само за тебе,волим те,
мој сан је остварен.

Ја волех само једну,
она ми је била све,
била је моја,
а ја само њен,
да л’ је то судибина,
или можда само варка,
волећу је до мог задњег даха,
љубав је чудна,
промени те скроз,
јер она је карта за последњи воз,
и доста је сада ове баладе,
волим те много,
пред свима с’поносом то желим да кажем,
буди уз мене,увек волећу те,
буди и у сновима,јер увек сањаћу те,
буди у мом срцу,увек пољубићу те,
јер колико те волим,мало је речи,
даћу ти љубав,
јер љубав ће ти увек све најбоље рећи.

Погледај у моје очи,
и реци да ме мрзиш,
тако,спасићеш ме,
веруј ми,од бола у души,
изгледа да узалуд,
ја своје срце дајем,
а само дубље упадам,
у веома болно стање,
мање ме боли,
када се надам,
да љубав према теби,
није само варка,
већ да и ти мене,
веома много волиш,
једном бар пољубиш ме,
а не да пустиш да изгорим.

Чак и увој летњој ноћи,
у загрљај мој,
ти ћеш опет доћи,
ја те волим,
ја ти срце дајем,
и само теби увек радо,
све пољубце дајем,
као месец пун,
на овом небу плавом,
волећу те сигурно,
моја бићеш стално,
кад сам без тебе,
одбројавам дане,
и увек као бесан пас,
на сваког љуто лајем,
бесаних ноћи,
ја негде морам поћи,
своју драгу морам наћи,
чак и у овој летњој ноћи,
у загрљај мој,
увек ти ћеш доћи.

Тражим твоје срце,
скоро сваке ноћи,
опет се питам,
кад ћеш мени доћи,
осећај од љубави,
нестао је давно,
ту су само сећања,
из којих бледиш већ полако,
снаге ми понестаје,
касно је за све,
из сећања нестала си,
више ни не знам те.

Као птица сломљених крила,
ја не могу полетети,
без твог додира,
без твог пољупца,
ја могу умрети.

Као пролеће после зиме,
оживела си ме,
као вода против ватре,
спасила си ме.

Као птица кроз облаке,
са тобом ћу летети,
уз пољубце,
и додире,
ја ћу опет живети.

Она је моја вољена,
моја љубљена,
она што ми срце покреће,
она што ми осмех на лицу мами,
да то је моја љубав,
срећо моја,то си ти.

Тебе само волим,
јер ти си моја животна инспирација,
што ми љубав даваш,волим те знај,
због тебе ми сад живот има смисла,
заљубљен сам у тебе,о да.

Волим твоје лепе очи и слатко лице,
румене образе и лепе приче,
јер опет понављам,волим те,
али овој песми завршетка нема,
јер наша љубав је превелика,
и њој не може да дође крај,
волим те опет,сада знај.

Писао сам дуго,
једне ноћи хладне,
љубавну поему,
насмејаног срца,
што сада лудо куца,
и чека боље дане,
дане кад ћеш доћи,
пољубац ми дати,
а ја се истопити,
ал’ поносан бити,
што девојка си моја,
у све дане овог света,
свиђаш ми се,волим те,
Снежо,принцезо моја лепа,
лепа најлепша,једина и права,
шаљем ти пољубац,
не очекујући хвала.