Sanjam avanture,prostranstva,more,
a život me baci na puste gore.
Kako sam zalutao ovde
išao sam putem na more,
sada hodam predelima tvrde crne kore.
Da li je ovo kazna,osuda za grehe,
ili je iskušenje,
da li živim noćne more,
ili je ovo drugo krštenje?
Gola brda,sive pustare bez nade
daleko je brod,daleko su plave ade.
Hodam sam kroz plamen puste gore
tugujem,plačem tražim svetlo zore.
Grozna samoća usred nežive prirode,
hladan kamen,sivi pesak i crne vode.
Očajanje me guta iz mrtve vode,
strah me jede hoće srce da probode.
Možda je ovo vatra koju moram proći
osetiti bol i grehove u sablasnoj noći.
Teret me lomi,strahovi kosu bele,
brige usecaju nove bore,
uzalud dižem glavu i gledam gore.
Gledam tražim svetlo nade
čekam da svane,
molim Anđele da me izvade.
Gledam ne vidim zvezde
lutam brdima strašne tame
gubim snagu posrćem
nemam kome da padnem na rame.
Gubim veru,plamen života se gasi
a nema nikoga da me spasi.
Pokidanog uma,sagorele duše,
padam na kolena zovem Gospoda
svi mostovi mi se ruše.
Da li ostajem u užasu gore
ili ću naći put na more.
Da li je presuda ili novo rođenje,
ne znam i dalje čekam odgovore.
