ИЗМЕЂУ ЖИШКЕ И ПЕПЕЛА
У ноћи пурпурног месеца, уз вино и блуз што убија,
сретоше нам се погледи к’о два злочинца у ћелији…
Из мене побеже Газела, с’ очима невиног анђела,
спадоше, крила ми бела, у ватру жарког заноса.
Бедра су моја узаврела, постала део твог тела,
прсте сам танке, међ’ твоје, несташне прсте уплела…
Рамена сам ти љубила, к’о да сам пијана невеста,
ти си ми скупљао косу, што се по теби расула.
Додирнуо си ми образе, док сам пред тобом црвенела,
у грудима нам је олуја, од жеље и страсти беснела…
Под ноге, маске смо бацили, испод нас земља је горела,
а прошао је тек трептај, између жишке и пепела.
Љиљана Тамбурић
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.294.618 пута)
