Sačekajte, aman stan’te ljudi,
gde nestade ono zrno časti;
ko devicu razvratniku nudi,
da prečistih dušu obesčasti.
Ko otima zemlju siromahu,
pa je meće međ’ tuđinske ruke;
čime satra sve u jednom dahu,
ne imao ništa osim muke.
Pogledajte zmije oko sveta,
vatru bljuju sve pred sobom ruše;
zbog nas samih sudba nam je kleta,
pa svo stado ostaje bez duše.
Što hrlite đavolovom blatu,
ne lomite drvo jabukovo;
ne dirajte grane koje cvatu,
sačuvajmo seme Avramovo.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 70 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.945 пута)
