Još sakupljam srcem darove sa neba
dok manastirska zvona molitvom zvone
pa posolim dušu na koricu hleba
da nahranim alave,gladne demone
I potrčim stazom gde hodaju slabi
da pronađem duše,ostavljene,same
kao kada pastir svoje stado vabi
da im grešne duše odvrati od tame
Na tamjanu pleše nevidljivo pero
i piše mi spise duhovnoga mira
kroz mene se pretače nebesko jezero
sen anđela trepti na velu svemira.
U tišini svetla svetoga predanja
u duši mi šapću reči pokajanja.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
25.10.2025g.
(Прочитано: 57 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.984 пута)
