С неба гледа Светитељу Саво,
Са небеса силних и умилних
На Србију, на земљу ‘ришћанску.
Тужно гледа,горке сузе рони,
Велика га туга обузела.
Над Србијом земљом бајковитом
Облак сури спустио се крадом
И дажд прети да их све потопи,
Да потопи и огњем сагори.
Премишља се часни Светитељу,
Премишља се шта ће и како ће,
Како своме роду да помогне?
Решио је наум да учини:
Са небеса спустио се тајно
У Србију, земљу виловиту.
Људским ликом он се оваплоти,
Па походи стазе и богазе
Обилази шуме и долове,
Обилази села и градове
Да почује шта му Србље тишти,
Да пристигне цркви Виландару.
Како стиже на Атонску гору
Кроз облаке сунце ударило,
Обасјало и земљу и воду.
Види Саво може боље бити,
Па му душа милином заруди.
Присети се успомена давних
На извору где се душа доји
Милом вером и причешћем светим.
Ту се и сам вером задојио,
Душу своју богу завештао.
Ту је с оцем Светим Симеуном
Из пепела цркву подигао,
Понос Срб’ма за веке векова.
Рад је Саво роду да помогне,
Па облачи злаћану одежду,
Како свецу ваља и приличи.
Прекрсти се Светитељу часни,
Па се своме Вишњем Богу моли:
„Боже мили, преблаги и свети,
„Створитељу целе васељене,
„Тебе волим и теби се клањам
„И од тебе увек савет молим,
„Јер од тебе никог већег нема”.
„Молим ти се за спас рода српског!”
„Мој народ је веру изгубио,
„Па су наше богомоље празне
„Сем понеких манастира светих
„У којима лек се божји тражи
„и за тело и за грешну душу”.
„Цркве скоро нико не походи
„Осим оних убогих и смерних
„Што се кају због гордости рана,
„Прослављајућ свето име твоје”.
„Огњишта нам осташе испразна,
„Љуте звери у њима се гнезде,
„Љути вуци, грдне орлушине,
„Што науме давне остварише
„Да дом људски с њима се настани.”
„Тугом јече и колевке неме,
„Од праха се не дају видити,
„Пауци их омрежише силни”.
„Каква ли је ово страшна казна
„Кад брат с братом ни речи не збори,
„А мајка је једна их родила
„И са млеком истим подојила?”
„Молим ти се с молитвом усрдном
„Да ми речеш што ми је чинити?”
Саво моли, Бог му се не јавља?
Ал’ у Свецу вера јача руди,
Још силније Господу се моли!
Зора зори, нов дан одјекује,
Све се реке нама’ уставише!
Отворише небеса се силна,
Из облака реч руди умилна:
“Свети Саво круно Православља,
„Господ твој се теби радо јавља,
„Јер си увек слуга божји био,
„Моје име часно проносио”!
„Хвала теби на молитви смерној,
„Што савета ти од мене иштеш,
„Јер не желиш „покрај мене проћи”.
„Ти си чедо пре осам векова
„Основао цркву Светосавску,
„Што је понос целом српском роду.”
„То је мени понајдраже било.”
„Градио си болнице и школе
„Да се народ знањем ума лечи,
„Да не буде слепац код очију,
„Да му ране има видат’ неко…”
„Сада почуј што ћу теби рећи.”
„Злодух што се међ вас уселио
„Мојом вољом није постануо!„
„Да је ово Божја воља врла
„Ви би сада безгрешници били”!
„Ја сам сам вама допуштење
„Да градите себе и храмове„.
„Сваком од вас подарих таланте
„Да збрајате да их умножите„.
„Нама’ сте их залуд потрошили!„
„Наопако све сте изврнули!„
„Од Бога се давно одродисте”!
„Ево има осам десетлећа
„Слуга вражји заведе вас часне,
„Даровима и канџијом љутом,
„А ја сам вас давно сетовао:”
„Чувајте се свих лажних пророка,
„Ал’ ме нисте хтели послушати”.
„Ви Срби сте вере Православне,
„Што је мени особито мило,
„Јер чувате обичаје врле,
„Па вам дадох “Огањ Благодатни”
„Којино сте часно заслужили,
„Заслужили пре много векова
„Због молитве смерне и усрдне,
„ви и ваша браћа православна,
„У Христову граду прекрасноме,
„Уз благодат Духа Животворног
„Што се на вас са небеса спушта
„На Велику и Свету суботу,
„По вашему дивном календару,
„Јер је ваша црква Апостолска;
„Дан касније од претужног дана
„Кад је моје чедо живот дало
„Да окаје грехе рода људског
„И дан прије најсрећнијег дана
„Кад је чедо моје Васкрснуло!”
“Подарих вам још једно знамење
“Даном кад се међ’ вама пројавих”.
“Тада Свету реку зауставих
“Да потече стазама узводним?”
“На ваш празник, на Преображење
“Даровах вам Облак Благодатни
“Над Тавором, над гором пресветом,
“Да тим даном он се на њу спуста
“Столећима силним, благовесним!”
“Све су ово велика знамења
“Да Господу ви сте “најмилији”
“Да је ваша црква Апостолска,
“Ал’вам памет пократка бејаше?”
„Видим Свече стазе на све стране!”
„Људски јесте градити путеве
„Да брат брату може доходити,
„А где су вам путеви господњи
„Што ка небу и вечности воде?”
“Траг сте њихов одавно затрли!”
„Јоште многе грехе починисте:”
„Међу вас се јерес уселила,
„Понајвише међу мирјанине,
„јер штујете туђе обичаје,
„И штујете туђе светитеље”.
„Продајете Свете манастире
„По Косову и по Метохији,
„По туђини и Јужној Србији,
„К’о да су их они саградили
„А не ваши преци благодатни”.
„Потописте Грачаницу свету,
„Крај Ваљева,чувенога града,
„Одакле су војеводе дичне
„За крст часни крвцу проливале.”
„Потописте тај манастир свети
„И стотине српских богомоља
„Уз благослов црквених отаца
„И владара без небеског трона.”
„Храмови се не руше,већ дижу
„Уз благослов Духа животворног.”
„Охоле сте силне накотили
„Недостојству што се потчинише,
„Што на људској беди зарудише.”
„Постали су врли добротвори!„
„Да би грехе своје окајали,
„Цркву граде, у њој се не моле.”
„Кад се моле, тад се узохоле,
„Па прилазе пресветом олтару
„Где им место никад било није.”
„Овде граде, тамо разграђују,
„Јер продају светиње највеће
„Тамо где је божур процветао
„За шачицу тужних сребрњака”.
„Народ ћути, абера не даје,
„А вера је њему лек једини?„
„Што су ваша огњишта испразна
„И што су вам богомоље пусте,
„То је због тог јере деца ваша
„Не поштују ни вас нити Бога,
„Јер ме ни ви нисте поштовали.”
„Ноћу бдију, вас цели дан спију,
„Тмина кратка, данак подугачак,
„Па немају кад да се ороде.”
„Још се боје да потомство бројно
„Њихово ће благо про’арчити,
„Па ће деца пропиштати гладна.”
„Страх је чедо љубави супротан”!
„Кад је Србин леба гладан био?”
„Што се многа браћа завадише?”
„Свадише их јетрвице “смерне”
„Због иметка и наслеђа худог.”
„Богатство је на небу једино.”
„Јоште чедо за вас наде има,
„Јер камату силнузарадисте
„На Косову, на том Пољу Светом
„Кад ‘Ришћанство часно одбранисте
„Од некрста и од зулумћара,
„А други вам помоћи не шћаху.”
„Ту је Милош са царем Лазаром
„И с народом васцијелим српским
„Дотакао небеса чудесна.”
„И почетком прошлога столећа
„Крвцу силну ви сте проливали.”
„У три рата три ордије силне
„Са земље сте Свете протерали,
„Снагом Крста и с промишљу Божјом.”
„И недавно пре двадесет лета
„Веру своју бранили сте часно
„На Паштрику и на Кошарама…
„Од некрста и од грабљивица
„Што са свију страна наврзоше
„Као руља злобна,безбожничка
„На Србију земљу виловиту.”
“Образ свету тада осветлисте!:
„Сад послушај шта ти Господ вели
„Да би своје стадо избавио,
„Од порока и свих искушења.”
„Ви узмите куке и мотике,
„Протерајте јуде издајице,
„Да им стаза међ’ вама умине,
„Јер траг њихов „мири” нечовјештвом!„
„Ти пошаљи свете оце Часне
„Да походе заблуделе овце,
„Нек их моле док их не намоле
„Да се врате стазама господњим.”
„Нека уче своју браћу милу,
„Самилости, вољењу ближњега
„И штовању Господа својега”.
„Нек их уче док их не науче
„Канонима и “Символу Вере”
„Нека мире своју браћу милу,
„Нек’ их мире док се не измире.”
„Нек’ се пости да се грех опрости,
„Сваки гријех и душе и тела.”
„Нек се Србљи поново сједине
„Као прве ласте са пролећем!„
„Кад се народ у храмове врати
„Да се моли, да се причешћује,
„Да опросте ближњему дарује,
„Да се смири и да се не горди”.
“Да је богат кол’ко Бога воли!”
„Тад ће ваша огњишта живнути.
„Плач дечији пренуће колевке”.
„Постаћете бисер Православља
„Као што сте од давнина били,
„Јер Бог слуге верне не оставља.
Захвали се Светитељу Саво,
На савету милом, благодарном.
Прекрсти се и причести смерно.
У Светачки лик се преметнуо.
Вазнесе се к’ Небесима силним!
Муња севну, обасја Србију,
Да траг сваком буде на виделу!
„