Категорија: Miroslav Krnjeta

Brod na pučini,izgubio sebe
luta vodama traži luku,
vetar po jedrima grebe,
na palubi puca od mornarskih ruku.

Crni oblaci se roje,
dolazi konačni sudar,
oči mornara strahove broje
morske sile sudbinu im kroje,
videće se ko je mornar a ko drugar.

Kanapi kroz ruke klize
na palubi buka i vika,
more um grize
čuje se strašna morska rika.

Talasi udaraju usamljeni brod
lome se najjači kad čuju morski huk,
hrabro se bori mornarski rod,
strah srca lomi,na palubi sablasni muk.

Brod tone guta ga more,
odavno je nestala duga,
padaju slabi,jači se još bore
mornari odlaze u dubine,ne ostavljaju
voljenoga druga.

Pišem u gluvo doba
u glavi strašne aveti,
u grudima teška borba
trebaju mi mirni saveti.

Um pravi od mene roba
piljim u prozorsko staklo,
postajem noćna spodoba
razmišljam šta me je dotaklo.

Ulično svetlo bledi
ne plaše me noćne aveti,
od straha kosa mi sedi
plaše me misli i mračni saveti.

Svetlo početka,svetlo kraja

kroz tebe je put do kapija raja.

Božanska svetlosti,rasteš kroz mračni svemir

stvaraš zvezde,rađaš život

gaziš tamu veličanstvenom svetosti.

Nosiš ljubav u beskrajnoj večnosti

ključ života i tajnu besmrtnosti.

Iz srca svetla snažno treperi ljubav,vera,nada

to je poraz mračnoga hada,

simbol stradanja i vaskršnjeg dana.

Svetlo zaveta Avrama,Isaka,Jakova

iz reči si rodilo lozu careva i sinova.

Svetlosti doma gospodnjeg Jerusalima

sa silom heruvima na krilima anđela

putuješ domovima,dolaziš u srca ljudima.

Gospodnja ljubav iz tebe sija

vaznese se živ ka tebi Ilija.

Voljeno svetlo greješ dušu belinom

dok koračam tužan mračnom dolinom.

Dodir belog zraka leči grešnu dušu

vraća iz ponora iz najtamnijeg mraka.

Čisto,milostivo sijaš snažno

vraćaš veru izgubljenom sinu,

pokazuješ istinu otkrivaš lažno.

Svetliš u oku,svetliš u duši

svaka obmana,svaka laž se od tebe ruši.

Vrtiš se večno božanski sjaju

zoveš na pokajanje i život u raju.

Vreme prolazi,sve nestaje u ovome svetu,

svetlosti predivna ostaješ večna

u nebeskom cvetu.

Kako sijaš Gospode,drhti sve od sile

razbijaš tamu duboke vode,dolaziš do maloga lista,

ljubiš ljude sinove mile

veliko svetlo Gospoda Isusa Hrista.

 

 

 

Ko si ti crni gade

unosiš nemir
rušiš mi nade

vučes me u duboki vir.

Ne daš mi san
noću pališ vatre
budan čekam dan
hoćeš briga da me satre.

Kakav si mi drug

hraniš mane,gaziš vrline

vrtiš me u krug

ne želiš da mi sunce sine.

 

Boriš se protiv mene

čačkaš mi po umu

nećeš da mi život krene

guraš me prema pustom drumu.

 

Hraniš se osećanjem straha

nećeš stanje sreće

uživaš kad duša dođe do kraha

želiš da postanem smeće.

 

Volim život,imam žar

koračamo zajedno svaki dan

gasiš žar,pretvaraš u gar

šapućeš mi da sam bezvredan.

 

Pališ plamen gneva

praviš od mene zver

srećan si,tebi se peva

gledaš kako gorim kao iver.

 

Gade hoćeš visoko gore

mene na muke dole

stvaraš mi noćne more

raduješ se kad me muke bole.

 

Čitam svete knjige

udaraš mi na misli brige,

čitam svete proroke

navodiš me na poroke.

 

Put je dug a velika borba

moram biti čvrsti vojnik

teška si mi torba

ne treba mi loš dvojnik.

 

U srcu vrebaš gadno zlo

čekaš da sagori uzda

nestane razuma,izgubim tlo

hoćeš konce da postaneš gazda.

 

Ne želim mračnog druga

ubijaš radosti klice

likuješ samo kad je tuga

koje ti je druže lice.