ГУТЉАЈ ИСТИНЕ
Древног пророчанства стигао је глас
Горак као судба што је.
У стаклено се сместио дно
Те о вечним силама тихо говораше:
Без љубави у ништа тонемо.
У вину истину зовемо.
Немирна је душа од сазнања постала
Те попуни чашу лажима новим.
Али залуд беше такав труд
Глас из даљина једнако говораше:
Без љубави у ништа тонемо.
У вину истину зовемо.
Борити се стаде душа наивна и млада
Па испијено би и последње зрно среће.
Хладну је мисао огрејала нада
И ледник у грудима тихо рече:
Без љубави у ништа тонемо.
У вину истину зовемо.
Настави са читањем “ГУТЉАЈ ИСТИНЕ – Кристина Ђукић”