Категорија: Andreja Vranješ

НЕКАДА – Андреја Ђ. Врањеш



НЕКАДА
 

Сећао  се  путовања у Гренобл, када су обоје били  бизбрижни, рани  долазак  пролећа, наговештавао је много Сунца, тог  лета ходали су цело време боси улицама Гренобла, носила је жирарди, фотографисао јој је колена. Чаробно, помисли.  Били су млади, лепота   живи у младости,  универзално је  носи, али се  нагло    изгуби.  Кад заједно исчезнемо онда је то у кругу времена у мислима или  сновима. Ко се  родио ружан, временом се навикне, они  који га се сећају, виде га још  ружнијег. Лепота је  траума,  ружан  значи бити рођењем преварен.

Настави са читањем “НЕКАДА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЉУБАВ – Андреја Ђ. Врањеш

ЉУБАВ

Да ли волети значи и веровати, да ли је љубав овоземаљски одговор на питање, шта је срећа? Да ли је заиста она моћна толико да отвори срца милиона у исто време, енергијом без краја, да ли љубави има или је уопште нема? Ко су ти несрећници који су ради пеха ускраћени за суштину? Они који волели нису никад?, Који волети нису знали, или они који су у себи носили најлепшу причу а никада је ником нису испричали, или они који нису имали времена да је сретну, јер су срећу тражили на другом месту, некој другој страни, или су им је отели можда они којима ни требала није ??? Нагли, неотесани?

Не, ништа није од реченог права, једина истина. Љубав је најузвишенија, најмоћнија сила света ,најлепша сага, ограничечена болом са једне и срећом са друге стране, она се обнавља собом као што се обнављају киша и вода, лето и зима, ропство и слобода.

ВЕЛИКА ЉУБАВИ, ЗБОГ ТОГА ТЕБЕ ТОЛИКО ИМА! ИНСПИРИСАН ПЕСМОМ СРЕБРНИХ КРИЛА „НЕК ЖИВИ ЉУБАВ“ КОЈУ ВАМ ПРЕНОСИМ У ИЗВЕДБИ ВЛАДЕ КАЛЕМБЕРА ИЗВОРНО

Нек живи љубав,
нека расте цвијет,
рашири крила,
рођен си за лет.

Нек живи љубав,
нека воле сви,
као први пута,
као ја и ти.
Нек живи љубав,
нек се буди дан,
нека свако дијете,
има миран сан.

Настави са читањем “ЉУБАВ – Андреја Ђ. Врањеш”

ДОЛАЗАК – Андреја Ђ. Врањеш

ДОЛАЗАК

Песма је моја дошла к`мени,
нисам   морао ја да је пишем,
требало је да се склоним,
да пратим стазу, која ме води,
кроз тајне давне,  којима  дишем.

Настави са читањем “ДОЛАЗАК – Андреја Ђ. Врањеш”

БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА – Андреја Ђ. Врањеш 

БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА

У авенији града што дрема,
Упознах давно старца боема,
био је скупљач тешких дилема,
биле су  велике.
Скупио их је  у конфоран џак,
да цео немир,
баци у Свемир.

Три лудака,
дођоше до чудног џака.
Упита један,
јел шта шушка? Други рече,
нашли смо пун  џак  дилема
и ничег другог  да у њему нема.
Видим при дну слику Броза Јосипа.
Одгурни све што дубље у мрак,
у бесу врисну средњи лудак.
То су одлуке ДРОГОГ Авноја,
у њима стражари параноја.

Настави са читањем “БОЕМ И ТРИ ЛУДАКА – Андреја Ђ. Врањеш “

ПЕНЕЛОПА – Андреја Ђ. Врањеш



ПЕНЕЛОПА

Испод ока јутра,
њену је тихост запросио,
свирала је Равела,
мистику је у сети својој срела.

Лепотом ноћи спајала,
украла се из великог дела.
власница корала,
све је она хтела.

Кад обриса се време,
живот врати у дане без страха,
дугачки снови,
у прсима срце Телемаха.

Свему се заметну траг,
нестао је као вино старо,
сабијен живот у укочен сан,
затворен ко карта у боји каро.

Куда да крене, није знао,
прошло нагло све је,
утихнули звуци, бег у тишину,
живот му се смеје.

Сан га у мрежу хвата,
одводи га путевима својим,
у далек неми крај,
да небо са њим боји?

Чуо је Пенелопу, зовну ла га тихо.
у неверици осмехну се њему,
да ли старац заборављам себе.
или се тајни враћам као драгом свему?

Настави са читањем “ПЕНЕЛОПА – Андреја Ђ. Врањеш”

КОНТРА СЕБЕ – Андреја Ђ. Врањеш


КОНТРА СЕБЕ

Питају с правом забринути у интелекталним круговима земље, докле ћемо и зашто као народ радити огољено против властитих интереса, историјски у континуитету, предано са ентузијазмом?“

Постоји ли сличан народ код којег вековима траје аутодеструкцијa оваквих размера, са трајним последицама? Докле ће нас прогонити проблем нејединства? Ниподаштавање националног и духовног, баш увек нам се разбијало о главу, или можда ми сами желимо бити негативно оригинални? У питању је нажалост толико опасних стремљењења, појединаца и група да се коначно зада завршни ударац Православној цркви КАО ГЛАВНОМ КОХЕЗИОНОМ ФАКТОРУ код Срба. Тако би се вековима записивано претворило у бланко.

Настави са читањем “КОНТРА СЕБЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

НЕМОЈ МОЛИМ ТЕ – Андреја Ђ. Врањеш

НЕМОЈ МОЛИМ ТЕ

Једном на Влашићу, на ноћном скијању, тик уз мене стаде популарни певач Златко Пејаковић и упита: „ФРАЈЕРУ БИЛ СМИО СКОЧИТ ОЗГО“ и намигну ми.

ПОГЛЕДАВШИ НА ИЗВИЈЕНУ СКАКАОНИЦУ, “НИСАМ О ТОМЕ НИ РАЗМИШЉАО” ОДГОВОРИХ му, КАО НАУЧЕНО.

“Могу ЛИ НЕШТО ДА ТЕ ЗАМОЛИМ”? Можете рекох. „НЕМОЈ МОЛИМ ТЕ НИКАДА НИ РАЗМИШЉАТИ“. ОБЕЋАВАМ.

ВОЛЕО БИХ ЗНАТ ДА ЛИ СЕ ОВАЈ СЈАЈАН МУШКИ ГЛАС СЈЕЋА ТЕ НОЋИ, ТОГ ТРЕНУТКА?

Настави са читањем “НЕМОЈ МОЛИМ ТЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПОЕЗИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОЕЗИЈА

За ову људску делатност везане су приче, сазнања па и жеље. Велики Пољак Парандовски каже да је поезија ,,пролеће душе“ и још каже: „ Постоје песници који су се одазвали одређеној идеји у неком историјском тренутку, неки су чак прелазили у друге књижевне родове и они јединствени Богом дани песници који су имали, или морали имати тај велики инстинкт“.

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕЧИТО ИСТИ – Андреја Ђ. Врањеш

ВЕЧИТО ИСТИ

Зашто човек не зна стати,
кад и ветар одморити воли,
када ће људскост да засија,
када пакост да изгори?

Зашто човек , лик свој губи,
себи даје сам голове,
машина, а крв, троши,
ствара свеже болове.

Настави са читањем “ВЕЧИТО ИСТИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ЕМПИРИЈА

Понекад  пожелим у игру ући,
да угледам више, упознам себе,
какав  сам, а какви  они други.
Тек што сам ушао, угледах муљ,
подвалу тешку,
правим се лудим, залазим дубље,
у још  дубљу, тежу грешку.
Невероватно  је  то,
кад пожелим из ње изаћи,
из те игре грешке,
нешто ме повуче натраг, дал с инатом,
ил због муке тешке?

Настави са читањем “ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”