Добродошли!
Састави жеље које ћуте
И које се надају да ће
Пронаћи пут до истине
И покушај залечити ране
У гробницу што те шаљу
И немој очекивати помоћ
И реч потврде и извињена
И немој тражити љубав
У човеку без емоција
И позиву који те уверава
Да будеш исти ко други
И немој одустати од себе
И Божије воље да се спасиш
У искрености и поштењу
Која је твоја лична карта
Док снови плове
И казаљка на сату жури
Ти си на пола пута до мене
И саветујеш ми да се уозбиљим
И престанем да сањам и маштам
И загрлим истину која ме нервира
Снови се жале на машту
И не желе да стоје у месту
И никад не дочекају срећу
Нећу престати да маштам
И сновима излечим душу
У којој је твоја слика
Да је ово јуче
Убрала бих снове
И сањала нове
Да је ово јуче
Горела би туга
И плакала душа
Да је ово јуче
Украла бих наду
И делила по свету
Да је ово јуче
У протесту интереса
Падала би киша..
Суза се моја
у облацима крије
и одозго плаче,
неће да ћути,
неће да слуша
и шаље гром
усред срца
које не уме
и не зна
да воли.
Суза се моја
У дечијем оку игра,
и зна да је на сигурном.
Оно незнано
Ја, у теби..
увек је било
пуно страха
и није смело
да призна
да те воли.
Оно незнано
Ја, у теби,
увек је чекало,
да ти кажеш
-да ме волиш.
Оно незнано
Ја, у теби,
криво је
што није
оживело љубав
и певало у нама.
У теби је варка сваког дана
И болница разузданих људи
И навика да им наређујеш
У теби је варка сваког дана
И пометња у срцу искрености
И жеља да постигнеш нешто
У теби је варка сваког дана
И срећа која те не интересује
И истина у којој се не сналазиш
У теби је варка сваког дана
И песма која је баш срамна
Кад треба разумети сам себе
У ноћи без сна
тражим миловања,
плетем венац среће
и уплићем твоје срце.
Туга ћути,
остала је искра
у пепелу да светли,
из наде се рађа жеља,
да ћеш доћи и донети
своје срце и рећи ћеш:
-Твој сам, мила моја!
Соколови наше земље
Небом да се разлетите и
Божију вољу спроводите
Где је соко соколио
И крилима лепршао
И у снази пркосио
То је било на Косову Пољу
Кад је Соко мачем ударио
И победу душом остварио
Нема више слоге и јунаштва
И борбеног духа да се хвали
И преузме храброст од предака
Сад је туга заузела место
У њој народ кука и плаче
Нема више борбе и јунаштва
Хоћу своју душу,
искрену и чисту,
Богу да је предам!
Сахранићу прошлост и
Молићу се из чисте, дечије душе,
ја хоћу да живим од слоге и доброте
и радости која тече из Божијих уста,
Он смањује неправду и доноси правду.
Хоћу тако чиста
да шетам и берем цвеће,
да дарујем по један цвет
тужној и заборављеној
души, која лута и плаче.
Хоћу да љубим
и носим мир и срећу,
опростим човеку
и мирно , без туге
предам своју душу.
Тражим лепоту
тамо где је
нећу наћи
у трњу и руци
што дрхти и проси
у кори хлеба
у празној флаши
и смрти
кад се опрашташ
од живота
и бојиш се
за дела своја
како ће вага
да измери.
Помири речи наше
лепоте нема
у оку твом
из њих…
излећу вране
сећаш се
да смо некад
играли фоте
само се сети
лепота је ту
крај нас
врати јој сјај
пружи јој руку
убери јој цвет
и пољубац дај.