Добродошли!
Бог се јави
и испуни наду
и показа жељу
за добра дела.
Бог се јави
да не грешиш
и опростиш човеку
и никога не увредиш.
Бог се јави
грешнику и праведнику
и одмери у правди
и опрости у неправди.
Бог се јави
и прекрсти крстом
и замоли човека
у љубави да живи.
Бог се јави
и показа свима
да је живот кратак
и да пазиш шта радиш.
Камена душа
црну опну носи,
не зна да пева,
радости нема,
да се на судбину
каменом бациш.
Камена реч
нежности нема,
ваља се по трњу
и не осећа ништа,
боде срце и душу,
не могу више,
камен под главом
да носим и чувам.
Покрени тугу,
Да разори камен,
између камена и душе
цвет да процвета.
Угризла си јаук
и ранила рану,
немаш срца,
није ти жао,
злобу лечиш
чула са кад кажу:
,,ничија није горела до зоре.”
Још није касно,
да зрно доброте
посадиш крај срца.
Брезо моја
висока и витка,
јездиш под
облаке сама.
Носиш са собом
лепоту сунца,
развила си ресе,
ђердани висе,
лахор њише гране,
са птицама се дружиш
и разносиш музику сунца.
Играш и певаш,
кишне капи
су ти дирке,
музика се чује,
цвеће цвета
и опија душу
искрену и чисту.
Бежала сам
од тебе
и нисам знала
да бежим од себе.
Бежала сам
у пролеће и цвеће
да се напијем среће.
Бежала сам у таму
да дохватим звезде,
ходала сам над понором
по разапетој жици
и нисам знала
да ли ће пући
или ћу се сурвати
на стење,
или ћу неким чудом
одржати равнотежу.
Бежим и даље
од тебе и мене
између неба и земље.
Данас бих могла
да се сакријем
и ћутим у тишини,
и знам да не би
постигла ништа,
ко би приметио
да ме нема,
стари мачак
и његова здела.
Данас бих могла
да кажем да волим,
цео свет и не бих
постигла ништа,
зар неком треба моја љубав
презрела , стара и сама,
без наде у ново сутра,
прошли су дани
младости и среће.
Данас бих могла
само себе да волим
и купим сладолед са дршком,
са децом да се играм,
бицикл да возим стазама новим,
и знам не би постигла ништа,
не знам да направим чудо,
и одем на другу планету,
и постанем робот без срца.
Осмехом ми дођи
и пробуди жеље
у којима песма
трепери и игра.
Замириши срцем
и проклијај на уснама
да се љубе руке
и пољупци грле.
И немој ми сузом
зачепити душу,
у којој је срећа
научила да сања.
Осмехом ми дођи
и пробуди страст у мени,
све жеље у једну преточи
да ме љубиш и ноћу и дању.
Понекад певаш бајалице,
а никад не споменеш моје име,
иако ти је стало да ме упрегнеш
у своје друштвене обавезе.
Бескрајно задовољна
у разлици између тебе и мене,
док држиш ми придике и помераш
карактер у који нисам сигурна.
Пронађи себе у греху
и напиши на устима невиности:
да је најважније бити човек,
у коме ћеш пронаћи поверење.
Боже помози ми
да не лутам по трњу
где ђаволи воде коло
и испашта душа!
Речи да ме муче
у греху да живе
и падају у казан.
У страху да живим
среће да немам,
у ђавољем крилу
снове да сањам.
Боже молим те
спаси нас греха
прекрсти крстом
и умиј молитвом
Исуса Христа!
Мртва ми слова у души
И знак узвика у жељи
И знак питања где си
И не могу и нећу те оставити
И нећу те клети и туговати
И нећу те питати за срећу
И нећу се претварати
И поново ћу те обрадовати
Да те волим и да ми недостајеш