Аутор: Zdravka Pap

Данас бих могла
да се сакријем
и ћутим у тишини,
и знам да не би
постигла ништа,
ко би приметио
да ме нема,
стари мачак
и његова здела.

Данас бих могла
да кажем да волим,
цео свет и не бих
постигла ништа,
зар неком треба моја љубав
презрела , стара и сама,
без наде у ново сутра,
прошли су дани
младости и среће.

Данас бих могла
само себе да волим
и купим сладолед са дршком,
са децом да се играм,
бицикл да возим стазама новим,
и знам не би постигла ништа,
не знам да направим чудо,
и одем на другу планету,
и постанем робот без срца.

Осмехом ми дођи
и пробуди жеље
у којима песма
трепери и игра.

Замириши срцем
и проклијај на уснама
да се љубе руке
и пољупци грле.

И немој ми сузом
зачепити душу,
у којој је срећа
научила да сања.

Осмехом ми дођи
и пробуди страст у мени,
све жеље у једну преточи
да ме љубиш и ноћу и дању.

Понекад певаш бајалице,
а никад не споменеш моје име,
иако ти је стало да ме упрегнеш
у своје друштвене обавезе.

Бескрајно задовољна
у разлици између тебе и мене,
док држиш ми придике и помераш
карактер у који нисам сигурна.

Пронађи себе у греху
и напиши на устима невиности:
да је најважније бити човек,
у коме ћеш пронаћи поверење.

Боже помози ми
да не лутам по трњу
где ђаволи воде коло
и испашта душа!

Речи да ме муче
у греху да живе
и падају у казан.

У страху да живим
среће да немам,
у ђавољем крилу
снове да сањам.

Боже молим те
спаси нас греха
прекрсти крстом
и умиј молитвом
Исуса Христа!

Мртва ми слова у души
И знак узвика у жељи
И знак питања где си

И не могу и нећу те оставити
И нећу те клети и туговати
И нећу те питати за срећу

И нећу се претварати
И поново ћу те обрадовати
Да те волим и да ми недостајеш

Недостајеш, причо,
у гранама ветра,
накапана сузом,
испричана жељом,
осушена сунцем,
награђена речју,
испевана стихом
и послата од Бога.
Жеље да се споје
и заплешу у души.

Саткана од боли,
у којој се патња
преврће у гробу
и не може више
да издржи сама.
У којој је тишина
потекла од лажи
и језика оштрог,
и све у мени
претвара у казну.

На врх смицалице
Све је како треба
И кајања нема

Грех на грех
И казна на казну
И ђаво у души

И сузе у оку
И чемер на лицу
И зло у човеку !?

Могла сам бити
све што нисам
и опет бити иста
никако другачија.

Могла сам волети
и преко мере
и љубити све на свету
и остати сама.

Могла сам лутати
и тражити љубав
и заспати на крилу
човеку без срца.

Могла сам сазнати
да је све варка
и бити глува
за тебе и мене !

Верујем у снове
И нећу се помирити
Да ме срећа не препозна
У твом срцу које ми припада

Заиграћу у истини и лажи
И скакати са ивице провалије
И чекати да поново никнем
И покажем да сам преживела

Бројаћу дане нежности
Изманипулисане добротом
И пресвучене у зло и несрећу
У којима нема ни трунке среће

Покајаћу се више пута
И нестати са лица земље
У разним непогодама
И вратити са сунцем

Нећу се бојати
И крити од истине
И бићу благословена
Што сам се родила.!!!