Аутор: RadeM

Tesko je ziveti sam
Sa tugom koja tisti i boli
Zar je samoca jedini drug srcu koje voli.

Za tebe nocas stihove pisem
Za tebe zvezde pozivam
Za tebe vazduh udisem
Pisem ti nezni stih da te uspava
Da ti kaze koliko te volim.

Kise ponovo liju
Negde se decacke oci smiju
Negde se usne zaljubljenih slade
Negde se pevaju tuzne balade.

Negde daleko jedna mladost vene
I to bez mene,i to zbog mene.
Hej ljubavi,ne tuguj,pogled dizi
Svakoga dana sam tebi sve blizi i blizi.

Proricu nam svetlu buducnost za poljoprivredu
Obracemo bostan.

Vlast je kao njiva
Najvise daje kad se obradi motikom.

Penzije nam nisu male
Cim mozemo snjima da izdrzavamo i unuke.

I ako su nam ukinuli vojsku
Sve veci broj nosi uniformu inace bi isli goli.

Posekose knezove
Al nam ostavise dahije.

Prvu seobu Srba vodio je patrijarh Arsenije
A drugu…Haski tribunal.

Proleteri svih zemalja ujedinite se
Da bi smo organizovano isli u narodne kuhinje.

Srbija je imala mudre vodje
Dok Vuk nije opismenio narod.

Ucili su nasda budemo posteni ljudi
Zato su oni danas biznismeni.

Biti radnik nekad se zvalo radnicka klasa
Danas je to privilegija.

Prva se ljubav za uvek pamti
Do kraja zivota,u krudima plamti.
Ona je uvek iskrena i cedna
Samo ona i vise ni jedna.

Te ljubavi prve dugacko ne traju
Kao pahulje snezne brzo se otapaju.
Ljubavi prve su nezne i stidljive
Budu u nama ponekad ostanu nevidljive.

Kad dodju u grudi unesu nemir
Zahtevne nisu dovoljan je samo dodir.
Nabujaju naglo kao potok posle kise
Dok oci sklopis,gle nema je vise.

Ta prva ljubav pali i zari
Najvise o njoj znaju spomenari.
U njima su jedino ljubavi trajne
Tu su zauvek lepe i ostaju tajne.

Ljubav kazu stanuje visoko negde,
Visoko, visoko gde leze zvezde.
Odozgo ljubav salju u etar,
Zato je ona topla i nestasna kao prolecni vetar.

Ljubav putuje,a nema staze
Siri se brzo poput zaraze.
Ta je zaraza jedina dobra za coveka,
Ponekad boli ali tu nema leka.

Najbolja ljubav je ona prva cista i iskrena
Zato ostaje za uvek u pamcenju.
U srcu se cuva osmehom placa
Voljenom bicu poljupcem uzvraca.
Sa usana se prenese na usne,
U grlu zastane kao da se zgusne.

(C) Rade Milić

Od uvek se pitam,ljubav sta je,
Dokle cveta i kada nestaje?
I zasto jesen nikad ne zaobidje mene
Kod drugih pupoljci a meni sve vene.

Kao leptir lutam ali nikako na cvet da sletim
Nikad da ljubav neciju osetim.
Zar sam ja neki izuzetak
ima li ljubav svoj pocetak.

Da li je ljubav,kad se ljubav ceka
Putuje li ona…ima li prepreka.
Pitam al ko da mi odgovori
Je li to ljubav,kad mi u grudima gori

Onaj ko voli mora li da pati,
Na sve to zelim odgovor dati
Prostranstvom zivota skitam,
Ljubav sta je zelim da znam
Ali koga da pitam.

Oni sto vole za odgovor nemaju vreme
Ostavljeni uglavnom beze od teme.
Ljubav je kao cvet lepa je dok se o njoj sanja
Ona je kao sokolov let zato se poklanja.

Zavicaju jos me nadahnjujes snagom
Zal za tobom,zal za kucnim pragom
Prvu ljubav jos po tebi pamtim
Zelju imam da se tebi vratim.

Jos osecam miris pokosenog sena
Kao da me ceka draga ostavljena
Sve bi dao da se vratim tamo
Da se vratim na tren samo.

Da obidjem livade i njive
U sljiviku da uberem sljive
Vinogradu u prolece da vezem lastare
Da se skrasim pored majke stare.

Da setinjstvo vratim kroz setnju vocnjakom
A uvece zapevam sokakom
Da nedeljom na jutrenje podjem
Pored kuce svoje devojke da prodjem.

Javlja li se duga opet posle kise
Pokoseno seno isto li mirise
Njisu li se u polja psenice
Zavicaju,opet ja bih da sviram dvojnice.

Prolazi li na duhove litija kroz selo
Zovu li jos momci devojke na prelo
O Bozicu za badnjake idu li mladici
Zavicaju ja ti moram stici.

Na poljima kad rosa zablista
Da potrazim detelinu sa cetiri lista
Da u lugu slusam pevanje slavuja
Zubor reke u prolece kad nabuja.

Rodni kraju ostavih te davno
Napustih te Pomoravlje plavno
U torbici sa pogacom vrucom
Osta majka da place pred kucom.

Odoh tada kao dete gladno
Siromasno,posteno al radno
Cesto sanjam selo rodnu kucu
Oca svoga dok krpi obucu.

I evo vetar je odneo svaki trag
Trava je prekrila kucni prag
Na odzaku nasem ne stanuju rode
Majka stara na pocinak vecni ode.

Cekala je majka i imala zelju
Da povede kolo sinu na veselju
Zelela je stara da zagrli snaju
Da pred kucom deca se igraju.

O detinjstvo moje ostavljeni dome
Svi se nadaju nekom a ti nemas kome
U prolece kad procveta ljubicica
Kada dodju jata lastavica.

Rodna kuco ja za tobom zalim
Dolazim ti da kandilo palim
Da u tebi ja slavu proslavim
Iz mladosti gresku da ispravim.

Srbijo,zemljo okicena sljivom,
Srbine,oracu srodio se s njivom.
Procula se zutom dinjom,
Suvom sljivom,mangulicom svinjom.

O Srbijo,zemljo grozdja,
Knez Lazara vozda Karadjordja.
Tebe krase rodna Zupa i Morava,
Obilic Milos i Nemanjic Sava.

O Srbine zaogrnut gunjom,
Srbojo majko zamirisi dunjom.
Srbine gedzo krasi te opanak,
Knez Milos Takovski ustanak.

Srbijo zemljo proslavljena frulom,
Sindjelicem casnom Cele kulom,
Kolubaro Cer planinom,
i vojvodom Misic Zivojinom.

Medjila te Drina krivudava
O Srbine,o krobnice plava!
Srbijo majko uz gusle opevana,
junaci Kumanova i Kajmakcalana.

Oj Srbijo povijo i plotu,
pamtis li jos Albansku golgotu?
Cica Drazu njegov grob skriveni?
O Srbine,rode izmuceni!

O Srbine pamti pesmu ovu,
sacuvaj bozure na Kosovu!
Pricaj da cuje svet
zasto je zivote dalo Jugovica devet!