Аутор: Miroslav Krnjeta

Pored Krke u polju
leži stari tvrdi džin
ponosni grad Knin,
prijatelj vetrova od davnina
srce mu je ispod Dinarskih
visina.
Drema ali ne spava
prevrće se pored mosta
u mulju,
strepi od pokliča i bubnjeva
čeka horde i krvavu baklju
zorom čita svoju
čitulju.
Tvrdi grade stare slave
po tebi uvek neko
vatru bljuje,
mnogi za tebe dadoše glave
jer stalno te udaraju
gromovi i oluje.
Dinara kruna tvoje lepote
tvrđava oči tvoje duše
krčić suze sudbine
sirote,
mili grade uvek te pale
i ruše.
Tvoja nedra gaze vojske
gase sunce koje te greje,
sa Dinare  vetar im se
smeje
vekovima opstaješ gledaš
strahote biblijske.
Stari džine u vinogradima
ležiš
tamo gde si rođen
ti stojiš,
sestra Dinara čuva te
sa visine
voljeni cvete biseru Krke
sokola kulo gradu Knine.

Rođenjem dobijaš na dar cvet
čistog svetla neukaljan i svet,
nosiš ga sa sobom kroz život
gajiš lepotom vrlina ili ga guta potop.

Posejano seme u srcu
ljubav,vera,nada,
pali u tebi Božansku varnicu
ili u crnim potocima propada.

Ne daj da u srcu seva
da ga u korenu spale munje gneva,
čuvaj mu listove od zlobe i pakosti
čuvaj latice od gadosti i gramzivosti.

Takav cvet u poljima ne postoji
taj cvet svetim svetlom dušu boji,
najlepši cvet raste u nama
na laticama penjemo se zvezdanim merdevinama.

Zalivaj ga suzama pokajanja
neguj osećanjima,srcem vrlina,
o kad dođe vreme cvetanja
o kakav plod se rađa,kakva duši milina.

Sreća,mir,radost,
Duh Božiji svije gnezdo u čisto srce kao lastavica
nada otvara stotine kapija na tavanici vasione,
ne dozvoli takav cvet da uvene.

Čini dušu krepkom,svetlom,spokojnom,
blagodarnom umilnom,
darove kakve car zlatom ne kupuje
mirno srce rudnik ljubavi,duša planinama sreće putuje.

Iz Boga ishodi blagouhani miris cveta
razliva se po ljudskoj duši
ne ostavlja čoveka dobra u duhovnoj suši,
večno mlad nosi ljubav, ulepšava svet,
jer u tebi je zasađen Hristov cvet.

Hej Miloše bojeva junače
ostao si da liješ narodnu suzu
ostavio glavu na milost pašinom topuzu,
u bitkama prvi,izranjavani Srpski vuče.

Pevaj guslaru gudi  u žicu
neka pamte pokolenja kako barjak drži
i bije turske kapetane u gradu Užicu,
vojvoda Miloš ognjem janjičare sprži.

Vide ti se glava na Stambol kapiji
ti prevari Pašinu jatagan kafu
Pašino srce voli zlato,svilu i kadifu
hej Miloše ti u šume skupljaš čete po Srbiji.

Pa u Takovu zboriš,valja braćo ginuti,
za slobodu vojevati,raju od kolca štititi,
nek se diže šuma i gora,trava i čičak
sve u boj na LJubič i Čačak.

Hej Miloše borbom vaznese Srbiju trijumfu
tvoja ruka vaskrsne državu u hatišerifu,
raji skinu jaram,svoju njivu oru zorom,
Srbi te junače zovu gospodarom.

Pevaju Srbi vino piju pesme odjekuju
doneo si sunce slobode u Srbiju,
otišao veliki kneže u dovre Nemanjića
ostavio pečat Srbije,gospodar Miloša Obrenovića.

Slušao sam raspevanu pticu
koja samo u proleće peva,
gledao sam malu zlaticu
cvrkutanjem deli sreću iz gajeva.
 
Sada cvrkuće u kasnu jesen
plamen pesme se lagano gasi
zlatna boja je sve manje krasi,
jesenji vetar guši poj blaženi.
 
Nema je u proleće sreću ne deli
sedi na goloj grani tiho šapuće,
tuguje,pevati više ne želi
niko ne čuje ljubav pesme u proleće.
 
Izgubila sjaj zlatnu lepotu
opustele krošnje bez pesnika  životu,
vesela igra po gajevima prestala
melodija duše zanemela i zauvek nestala.

Настави са читањем “UTIHNULA PESMA – Miroslav Krnjeta”

Pada ledena kiša na ljubav
crna zemlja ti je pokrov
suza iz srca topi večni led
posladnja reč i poslednji pogled.
E moje cveće došao dan
u sekundi si napustila život,
ostao sam izgubljen i pokidan
padam majko u duši tuge topot.

Moj biseru života,plačem i stojim,
ljubim suze brata i još se borim,
tamo si obasjana rajskom dugom
ljubim te majko, svetlo i mučenice,
kažem volim te i zbogom.

O Gospode padam na kolena
molim te oče spasi me
od tereta pucaju ramena
padam u adske vatrene jame.

Molim te Bože pruži mi ruku
daj snage da izdržim muku,
znam da sam  trula jabuka Bože
pomozi Gospode da skinem
grehove sa kože.

O nebeski oče nisam dobar
od greha postah loš vetar,
klečim strah me trese
ne daj Hriste ad da me odnese.

Jesam Hriste tvoje loše dete,
spuštam glavu,jer ne slušam savete
i ne idem putem gde je volja tvoja
zato me sačeka patnja i agonija.

Slab sam i molim za pomoć
svetlosti sveta padam u očaj,
Gospode u tvojim rukama je moć
molim te čuj grešnika vapaj.

Lepi cvete raduješ me
tužan sam a ti si izvor sreće,
gledam te kako gledaš mene
hvala što si upalio srcu sveće.

Tako si nežan,tako me osećaš,
kada sam usamljen i povređen
lepotom tešiš a laticama razgovaraš
znaš da sam danas iscrpljen.

Želim da te zagrlim prijatelju
suze i gorčinu si pobedio,
hvala ti šareni isceljitelju
mirisom si potonulu dušu okrepio.

Taj mali cvet dugine boje
poljubio je srce moje,
obrisao kišu tuge
u ledenoj samoći
raspršio oblak brige.

POSVEĆENO NAJLEPŠEM CVETU
MOJOJ MAJCI MILKI.

Sveti Đorđe mučeniče i spasitelju
čije srce reče ne Dioklecijanu
dajem život Hristu spasitelju
a sirotinji svoja polja,imovinu.
Car te baci zverima na muke
Hristu Bogu klanjaju se tvoje ruke
duša tvoja sa Gospodnjeg dlana vodu pije,
carstvo nebesko ti milije
nego svo zlato Dioklecijana
samo ljubav spašava sudnjega dana,
posekoše te u mučeničkoj Nikomidiji.
Hristova stada hram ti sagradiše
i poslednju želju ispuniše,
večna svećo na krovu nebeskom
mošti ti počivaju u Lidu Palestinskom.
Đurđic danas Hrišćani praznuju
u hram Božiji prenos tvojih svetih moštiju,
u domovima miris tamjana i zdravica domaćina
slavimo svetog Đorđa zaštitnika Časnog Krsta
i Bogorodičnih nebeskih zvona.

Iz Antiohije srce te u svet vodilo
hodajući za Gospodom svetlo te pratilo,
na putevima reč Gospodnju propovedao
sa apostolom Pavlom za anđelima hodao.
Mnoge zemlje prošao, lečio bolesne podizao,
nosio mir, ljubav, Hrista slavio dušom blistao,
carevima govorio presto vam je prašina
carstvo nebesko je večno a ostalo trulež i mrtva dolina.
Ruku ti dirnula nebeska sila
naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice,
apostola Petra i Pavla,
služio si samo jednog gospodara
ljubio si tron nebeskog cara.
Sveti Luka na krilima anđela
do Egipta si stigao
za Hrista po vatri bi bos hodao,
carstvo nebesko si na zemlji želeo
od ljubavi prema bližnjem kao vulkan plamteo.
Ubiše te oni kojima si ljubav, mira, davao
Hrista im srcu približio,
za duše im spas tražio i noćima se molio.
Idolopoklonici ubiše te u Tebi Beotijskoj
a ti ode u rajske oblake večnoj
ljubavi Histovoj.

Настави са читањем “SVETI APOSTOL I JEVANĐELISTA LUKA – Miroslav Krnjeta”

Kako reći da sam zlo

cvetu mog života
koje me donelo na svetlo
duša moja,Božija lepota.

Rukama koje su me digle
ljubav za koju umirem,
O majko jutrima  u kaputiću
obe ruke me držale i nosile,
a ja leptira gazim i život satirem.

Kako kad si mi život
zid od oluja,mir i uteha,
tvoja šnalica sunce moga osmeha
a ja mako kopam zao plot.

Svetice moja namučena
koliko si noći suza prolila
koliko jutara ustajala uplakana,
srce plače ali sam plamen zla.

LJubim ti smežurane ručice
što si me nosila mučenice
ljubim te napaćena majko,
sin ti seje zlo nadaleko.

Volim te cvete moga proleća
ti si srca večna sveća,
zato puštam majko suze
sin je blato ispod trule breze.