Аутор: Miroslav Krnjeta

Da ti žao nije što moj dragi
u tebi se krije.

Otišlo je već godinu dana,
da te brani od zla i dušmana.
Ja ga čekam da dođe do mene.

Rudnik goro visoka planino,
čuvaj dragog da ne bi pogino,
željna čekam da dođe do mene.

Jasenice ti mila sestrice,
čuvaj dragog i umij mu lice.

POSVEĆENO DARI STEVANOVIĆ
UČITELJICI IZ RUDNIKA,

Sve što nam se sada dešava je posledica velikog broja
grešaka iz prošlosti.U novijoj istoriji Srpskog naroda imali smo
dva neuspešna eksperimenta zvana Jugoslavija,dva puta smo
pali na istoj grešci u periodu od 30 godina,zaista neverovatno.
Prodali smo kao narod budućnost i živote novih generacija zbog
sadašnjosti i našeg komfora.Odbacili smo vekove tradicije,
staze budućnosti koje su nam, generacije iza nas utabale
svojim životima,bolna iskustva iz dva svetska rata,pogazili crkve
i manastire okrenuli leđa Bogu,pljunuli smo na hiljadu godina istorije
iza nas.Kažu lepo je bilo živeti pod Titom,jeste toj generaciji,
ali zato nam deca i unuci žive kao prosjaci,zbog hira i komfora
generacije koja se prodala sada ispaštaju mnoge generacije.
Zaboravlja se da je Tito stvorio dve autonomne oblasti u Srbiji,
ostavio milione Srba van matice,proterao Srbe sa Kosova pod izgovorom
da su kulaci i naselio Albance na njihovu zemlju,Zboravlja se da je stvorio
muslimane kao naciju u Bosni,što nigde u svetu ne postoji jer je to veroispvest
a ne nacija,zaboravlja  se se da je 1968 tražio od predsednika izvršnih veća
republika da se izjasne koje su nacije a on sam je rekao na sastanku
ja Josip Broz Tito Hrvat,zaboravlja se ustav iz 1974 sa kojim se prebacuju
nadležnosti na republike,što je otvorilo vrata za krvavi rasplet 1991,
zaboravlja se da Tito nikad nije obišao Jasenovac,zaboravlja se bezobzirno
zaduživanje po inostranstvu pod parolom lako ćemo to će neko drugi platiti,
zaboravlja se goli otok gde su slati Srbi i Crnogorci a čuvari bili ustaše
pošteđeni kazne,zaboravlja se kad je ubijen Kralj Aleksandar da je
čestitao ustašama i vmro na atentatu,zaboravljamo da je Tito rekao
baš me briga šta će biti posle mene,neka bude krv i potop ne zanima me,
zaboravljamo da je Tito rekao 1944 da se prema Srbiji treba ponašati
kao prema okupiranoj teritoriji a fašistička ndh je ušla u sastav Jugoslavije
bez ikakve odgovornosti i posledica,mnogo toga bi mogao da nabrojim o
lepoj Titovoj eri,ali da stanem na ovome.
Gospodo sve ovo nam se dešavalo na naše oči i ispred nosa,
ali nama to nije bilo važno.
Važno nam je bilo da stiže plata,da idemo na more,na zimovanja,
da jedemo i pijemo za državne praznike po restoranima,
da cveta bratstvo i jedinstvo koje nije ni postojalo a u koje smo verovali
samo mi Srbi jer da smo se tako voleli ne bi se nikada tako krvavo rastali
1991.Zato smo kao narod stradali,stradamo sada i stradanje će se nastaviti
dok ne prestanemo da pravimo iste greške.Moramo kao narod prestati da
prodajemo
budućnost zbog sadašnjosti,da mislimo da se samo sada živi i da posle
nas nema niko.
Sada smo rasturili kompletnu privredu i ekonomiju,
prodali fabrike,državno zemljište,uništili poljoprivredu zbog
obećanja stranaca da ćemo dobro živeti,
Ovu grešku ćemo skupo i dugo plaćati i mi i generacije
koje dolaze.
Konačno Srbi naučimo svoju istoriju da nam se ciklus ne ponovi.

Knjige piše Orloviću Pavle
sa vrha Rudnika Planine
te ih šalje Kruševcu,Prizrenu,u Konavle,
Balšićima u Zetu,Tvrtku preko Drine,
a najviše knjiga posla kod
kneza Lazara.
U knjigama piše Srpski gospodari
turci neće biti naši vladari
dok je Rudnika i Novog Brda
u Srbiji neće biti okovanog naroda.
Kuje sablje,oklope i silno oružje,
Srpsku vojsku Pavle za
boj opremljuje,
moli Gospoda Hrista pobedu
da Srpstvu podari.
Sa najviše kule gleda Pavle
crne oblake i gromove
vidi u daljini besne atove vojske
gaze Srpske drumove.
Izvidnice javljaju,gospodaru Pavle,
zemlja drhti od Sultanove sile
idu janjičari,azapi,čelične akindžije,
da robe i haraju preko
zemlje Srbije.
Vode ih megdana carska pera
slavne age i paše,
ne plaši se Pavle i sa kule kune,
i mi braćo Srbi imamo
junake naše.
Sa Rudnika orlovi lete
na Gazimestan
nose za Sultan Murata
crni jatagan,
orao glasno kliče u boj
junače Orloviću
videsmo vitezove lete
Miloš Obiliću.
Care Lazare vodi nas na Kosovo
da razbijemo turke
vodi nas u večnu slavu
u oblake,svi gospodari,vitezovi hitajte
na vrancima
da stanemo na vrat Sultanu
i janjičarima,
vodi nas Lazare da mačevi
budu složni
na Kosovu se Gospodari
Srbija brani.
Lazare tvoj glas se
najdalje čuje
gde je srba on
grmi i odjekuje,
spasi Srbiju i krst Pravoslavlja
ne daj glavu i veru
u u usta lavlja,
ti si kruna krsta vodi te
srce Hrista
o Lazare sa tobom
Srbija blista.
Juriš Srbi sa Lazarevim svetlom
na Vidovdan u boj sa
crnim oblakom,
po Evropi crkvena zvona zvone
Srpski ratnici izginuše
spasiše sve Hrišćane.
O Lazare pade ti glava
na Kosovu polju
pogibe i ti Orloviću Pavle
na Srpskom groblju,
vekovima osta slava i zaveti
mučenika glas palih
za krst sveti,
legende o tebi ostadoše
Orloviću Pavle
na Rudnik planini uz pesmu
gore procvetale.

Ima rime prijatelju
ali otvori petlju,
ne prozivaj druge
ako si brate srećan,
jer stihovi dolaze iz tuge
isto kao kad si nasmejan.
Grlom u jagode smo gledali
zato pobratime ne budali
nego udri ti svoju rimu
pokaži svetu svoju vrlinu.
Pesnika je kao trave
a pesme se ne zaborave,
zato ako ti je nestalo rime
čitaj zapisane pesme i nema zime.
Ali ti bi da čuješ tuđa zvona
da udaraš šamare i etikete,
a tvoja pesma da je slavi cela vasiona
e pa onda pravi pesme iz epruvete.

Nema snova noći ih jedu
betonski rafali buše maštu,
ulična svetla raspaljuju bedu
zombiji caruju u tom svetu.

Senke lutaju po soliterima
ulična svetla titraju od sečiva,
sve teče ka porocima
ploviš na klupicama u parkove
gde se sve sliva.

Vozi te plava boja nema straha
pivo te laže ma ovo je kriza,
brate soliteri sviraju revolver Baha
budiš se jutrom znojav i drhtiš
ovo je geto nema izlaza.

Oj Rudniče ti planino stara
iz tebe se Jasenica stvara,
od vas dvoje ništa lepše nije.
Vi ste ponos cele Šumadije.
Kada momci pođu na igranke,
tu ćeš videt jelek i opanke.
Svira frula,svira harmonika,
lepo peva naša Šumadinka.
Iz tebe se Jasenica stvara
bistra vodo kad si izvirala,
mislila si kud bi proticala.
Kroz proplanke i kroz polja ravna,
gde te čeka Šumadija slavna.
Reka teče kroz polja krivuda,
Rudnička se pesma čuje svuda.
Jasenice da li Rudnik snivaš,
u Moravu kada se ulivaš.

Suzo Jerusalima

suzo sa Jordana

tugo u grudima

patnjo nebeskog sina

kreni suzo bolna

gledaš pastira u mukama

tetura u krvavim ranama

na glavi mučenička kruna

nosi tuđe grehe na leđima

trpi tamu ovoga sveta

čisto svetlo okovano grehovima

gasi prašina prljavog dželata

zvezde jauču sunce crni

a ti ljubiš praštaš mučitelju

vučeš krst celoj vaseljeni

kupuješ život stradanjem učitelju

o Jerusalime puca srce pod krstom

tuga svete Majke sa apostolom Jovanom

zoveš Oca raspeti Hriste

naše duše spasavaš nečiste

drhti zemlja crni se nebo

krst patnje nosi svetlo čoveku

Sin se vraća Ocu nebeska palubo

posle muka otkupi grehe

u tom danu u tom najtužnijem

petku.

Podignimo barjak u visine
do zlatnog orla glas nek se čuje,
ponosna pesma slobode odjekuje
Svetosavlja krst slavi Srbine.

Otac pruža trobojku sinu
nosi je na vrh najviše planine
kao orao klikni ne damo Srbiju tuđinu,
pogledaj kolevku poljubi srce otadžbine.

Sjedinimo srca prekrstimo se sa tri prsta
zakunimo se ispod Miloševog Takovskog hrasta
samo sloga Srbina spasava
nek se ponosno vijori roda zastava.

Hrabro stanimo pred vatre i gromove
posejmo oranice vetrovima tradicije
jer nema predaje kad otadžbina zove,
nek nas hrabre zvona i svete liturgije.

Poletimo Srpski rode do zlatnog orla
tamo leži carska kruna slavna vojska,
u oblaku zavet dedova Lazarevih krila
čuva žitna polja plemenita duša ratnika.

Braćo Srbi svi hrabro u prve redove
glasno zagrmimo osvetlajmo Hristove vitezove
podignimo barjak u pobede visine
i ne ispuštaj ga nikad Srpski sine.

Rođenjem te anđeli vatrom povijahu
plamenom hraniše silom ognjenom blagosiljahu,
javiše svetu rodi se prorok u Tesvitu
Ilija vatra Gospodnja seva silu gromovitu.
Ispod zvezda u pustinjama živeo u molitvi,
čuda činio,vaskrsnuo udovici sin mrtvi,
spusti oganj sa neba zapali Bogu
a zrečevi valovi ni varnice ne mogu.
Sveti Ilija snago Gospodnja
zvao si narod rušite lažne idole
vrati se Izrailje u kuću Avrama ne ljubi vale
nema bekstva od mača i nebeskog ognja.
Car Ahav i opaka Jezavelja te goniše
a ti reče psi će vam krv lizati i kosti izesti,
Gospod oblacima čuva Iliju a desnicom udari tri godine suše
srce Ilijino umoli podaj Gospode zemlji milosti.
O sveti proroče vatro i grome Božiji
pred Jelisejom ti udari plaštom po sred Jordana
anđeli te živog odnesoše na ognjenoj kočiji
Gospod će te vratiti poslednjih zemaljskih dana.
Kada grmi zemlja se trese munje sevaju
sveti Ilija po nebesima vozi vatrenu kočiju.