Добродошли!
Bio je začetnik pravca Tiha jeza.
Noćima je pisao roman o tami, ništavilu,
o teškom dahu koji se brzo pretvara u izdah.
Nije prestajao ni kada bi dotakao
jamu pred sobom od zamora,
sećanja na Aristotela i Horacija.
Ne, još mračnije bi poteklo mastilo iz pera.
Zastao bi tek kada bi tama postala njegova biografija.
Sećam se priča o tom piscu i
kako je završio roman.
Slučajno mu je glava udarila – ne u ono pred njom, ne,
već u prekidač za lampu unutar.
Blago se osmehnuvši napisâ epilog:
Život je lep. Život!
Dan poezije ~
pesnici dozivaju
kog preživelog
Kada bi ostala sama,
postajala bi ispunjenija.
Okruženje u kome je živela
uticalo je na silne ružne osećaje.
Ako bi neko prišao bliže,
iznenada bi pala, izgorela se
da ne nabrajam više
Čuje li hod prema vratima,
zatvaranje kapije, tišinu u kući,
iznutra bi se nasmejala.
Nekada bi uzela i olovku,
otvorila svesku pa počela da piše,
ali naglo bi odustajala.
I sveska je neko ko je uznemirava.
Trag mastila na listovima
sve je ponavljanje bolnih događaja.
Strašno. Strašno.
Nepomično će ležati i živeti.
Tišina kolje vučjim zubima.
Evo Sretenja ~
u Šapcu mnogo ljudi
a Branko nema
Laka mu crna zemlja
Anđeli ga čuvali
