Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

КАДА – Марина Адамовић

Када си нестао
нисам веровала да ћеш се вратити
Кад си се вратио
нисам ни помислила да ћеш ме познати
Киша је падала
баре се шириле у недоглед
ноге ми биле мокре
нисам претпоставила да ћу се давити
Видео си како плутам
дошао
пружио руку
пружио обе
стегао око врата
гурао дубоко
што дубље
до дна
Када си нестао
обрисао си трагове младости
ушао у костим
креатора нестајања
савршеног мајстора
краја

Настави са читањем “КАДА – Марина Адамовић”

KADA

Kada si nestao
nisam verovala da ćeš se vratiti
Kad si se vratio
nisam ni pomislila da ćeš me poznati
Kiša je padala
bare se širile u nedogled
noge mi bile mokre
nisam pretpostavila da ću se daviti
Video si kako plutam
došao
pružio ruku
pružio obe
stegao oko vrata
gurao duboko
što dublje
do dna
Kada si nestao
obrisao si tragove mladosti
ušao u kostim
kreatora nestajanja
savršenog majstora
kraja

HAIKU novembar 2021.

HAIKU novembar 2021.

 

Hladno predveče
magla u boji vrane ~
anđeo plače

—

Ružu u cvatu

dotiče ruka nežno ~

druga makazom

….

Sa žutog lista

šest sedam kapi kiše ~

nad mutnom barom

—-

Kakva tišina ~
hladno predveče čeka
gong vetra o san

—-

Nebo je tamno

i šuma i livada ~

iz zvezde svetlo

Настави са читањем “HAIKU novembar 2021.”

ULICA

ovo je pesma o
ljudima koji
prolaze mojom
ulicom
jedan je pljunuo
drugi bacio opušak
treći je pao
– zgrožen već viđenim
a možda se
samo okliznuo
pokušavajući da pročita
zgužvanu stranicu o
Aristotelu
sletelu ni od kuda
a
natopljenu izlučevinama
opojnog smrada grupe
prethodnih prolaznika
ko bi to znao…?
trudim se
pratim
deo sam čovečanstva
na meni je
previše ozbiljan
ali
dragoceni zadatak
civilizacija se mora izdići nad sobom
i tada skočiti strmoglavo
e
to analiziram
đavo me odneo

NAJJEDNOSTAVNIJA ODLUKA

Ovo je priča o detetu koje dane provodi na ulici. Leti je boso, zimi u širokim, gumernim cipelama. Odeću ne menja ni nedeljno. Jedino što, opet, leti nosi izbledelu majicu i pantalone do kolena, a zimi, preko toga navuće dugi kaputić. Posmatram ga kao uhoda. Zbog njega obilazim grad svakodnevno. Stalno krećem da mu pružim koji dinar ili odvedem negde i kupim garderobu. Uvek me u tome zaustavi nevinim pogledom: “Još nisi odlučila da li hoćeš?”

Настави са читањем “NAJJEDNOSTAVNIJA ODLUKA”