С неба гледа Светитељу Саво,
Са небеса силних и умилних
На Србију, на земљу ‘ ришћанску.
Тужно гледа, горке сузе рони,
Велика га туга обузела?
Над Србијом земљом бајковитом
Облак сури спустио се крадом
И дажд прети све да их потопи,
Да потопи и огњем сагори!
Премишља се часни Светитељу,
Премишља се шта ће и како ће,
Како своме Роду да помогне?
Решио је наум да учини:
Са небеса спустио се тајно
И у људски лик се преметнуо,
Па походи стазе и богазе,
Обилази села и градове
Док не стигне „Цркви ‘Иландару„.
Како стиже на Пресвету гору
Кроз облаке сунце ударило;
Обасјало и земљу и воду!
Види саво , може боље бити,
Па му душа милином заруди.
Присети се успомена давних
На извору где се душа доји
Милом Вером и Причешћем Светим.
Ту се и сам вером задојио,
Душу своју Богу завештао!
Ту је с оцем Светим Симеуном
Из пепела цркву подигао;
Понос Ср’бма за веке векова!
Рад је Саво роду да помогне,
Па облачи злаћану одежду,
Како Свецу ваља и приличи.
Прекрсти се Светитељу часни,
Прекрсти се и причести смерно,
Па се своме Вишњем Богу моли:
„Боже мили, преблаги и свети
„Створитељу целе васељене,
„Тебе волим и теби се клањам
„И од тебе увек савет тражим,
„Јер од тебе никог већег нема”:
„Молим ти се за спас рода Српског!”
„Мој народ је веру изгубио,
„Па су наше богомоље празне,
„Сем понеких манастира светих
„У којима лек се Божји тражи
„За тијело и за душу грешну”.
„Цркве скоро нико не походи
„Осим оних убогих и смерних
„Што се кају због гордости рана,
„Прослављајућ’ Свето име твоје”!
„Огњишта нам осташе испразна,
„Те у њима звијери се гнезде;”
„Љути вуци, грдне орлушине
„Што науме давне остварише
„Да дом људски њима се настани!”
„Тугом јече колијевке неме,
„Од праха се не дају видити;
„Пауци их омрежили силни!”
„Каква ли је ово страшна казна
„Ка брат с братом ријечи не збори,
„А мајка је једна их родила
„И са истим млеком подојила?”
„Молим ти се с молитвом усрдном
„Да ми речеш шта нам је чинити?”
Саво моли Бог му се не јавља?
Ал’ у Сави вера јача руди,
Све силније Господу се моли!
Гром загрми, гора одјекује,
Од силина земља се затресе!
Отворише небеса се силна!
Из облака реч руди умилна:
„Свети Саво круно Православља
„Господ твој се теби радо јавља,
„Јер си увек слуга божји био,
„Моје име часно проносио!”
„Хвала теби на молитви смерној,
„На молитви смерној и усрдној,
„Јер не желиш повр’ мене ићи,
„А одговор сам добро познајеш„.
„Ти си чедо пре осам векова
„Основао цркву Светосавску,
„Што је понос целом Српском роду;”
„То је мени понајдраже било!”
„Градио си бонице и школе,
„Да се народ учи и лијечи,
„Да не буде слијеп код очију,
„Да му ране видат има неко”.
„Сада почуј што ћу теби рећи:”
„Злодух што се међ’ вас уселио
„Мојом вољом није постануо!”
„Да је ово Божја воља врла
„Ви Срби би безгрешници били!”
„Ја сам вама дао допуштење
„Да градите себе и храмове.„
„Сваком од вас подарих таланте
„Да збрајате, да их умножите;”
„Нама’ сте их залуд потрошили;”
„Наопако све сте изврнули!”
„Ви гријехе многе починисте
„Према мени и себи самима”.
„Од Бога се давно одродисте!”
„Ево има осам десетлећа
„Слуга вражји заведе вас часне
„Даровима и канџијом љутом;”
„А ја сам вас давно сетовао
„Чувајте се лажнијех пророка,
„Ал’ ме нисте хтели послушати;”
„Јер у трену ви обневидисте!”
„Ви Срби сте вере Православне,
„Па вам дадох „Огањ Благодатни”
„Којино сте часно заслужили,
„Заслужили пре много векова
„Због молитве смерне и усрдне
„Ви и ваша браћа Православна
„У Христову граду прекрасноме,
„Уз благодат Духа животворног
Што се на вас са небеса спуста
„На Велику и Свету суботу
„По вашему дивном календару;”
„Дан послије „најтужнијег дана”,
„Кад је моје чедо живот дало
„Да окаје грехе рода људског
„И дан прије најсрећнијег дана,
„Кад је моје чедо Васкрснуло”!
„Подарих вам још једно знамење
„Даном кад се међ’ вама пројавих!”
„Тада Свету реку зауставих
„Да потече стазама узводним?”
„На ваш празник, на Преображење
„Даровах вам Облак Благодатни
„Над Тавором, над том гором Светом
„Да тим даном он се на њу спушта
„Столећима силним, благовесним!”
„Све ово су велика знамења
„Да Господу ви сте најмилији,
„Да је ваша црква Апостолска;”
„Ал’ вам памет пократка бејаше”.
„Видим чедо стазе на све стране!”
„Лијепо је градити путеве
„Да брат брату може доходити,
„А где су вам путеви господњи
„Што ка небу и вечности воде?”
„Још гријехе многе починисте!”
„Међу вас се јерес уселила
„Као кукољ у амбаре жита;”
„Понајвише међу мирјанине
„И понеке „врле” свештенике„.
„Где столују дични духовници
„И велможе што вам земљу воде?”
„На Косову и на метохији
„Ил’ у тужном граду биограду,
„Где се возе бесним кочијама
„И гозбе се међу невернима?”
„Док штујете туђе обичаје
„И штујете туђе „светитеље”
„Продају се ваши манастири
„По Косову и по Метохији;”
„По туђини и Маћедонији,
„К’о да су их они саградили,
„А не ваши преци благодатни”.
„Потописте Грачаницу Свету
„Крај Ваљева, чувенога града,
„Одакле су војеводе дичне
„За Крст часни крвцу проливале”.
„Потописте тај манастир свети
„И стотине Светих богомоља
„Уз благослов црквених отаца
„И владара без небеског трона”.
„Храмови се не руше, већ дижу
„Уз благослов Духа Животворног!”
„Охоле сте силне накотили
„Недостојству што се потчинише,
„Што на људској беди зарудише!”
„Силне дворе они саградише
„За васцело своје поколење”.
„Постали су врли добротвори!”
„Да би грехе своје окајали
„Цркву граде у њој се не моле?”
„Кад се моле тад се узохоле,
„Па прилазе Пресветом олтару
„Где им место никад било није”.
„Овде граде, тамо разграђују,
„Јер продају светиње највеће
„За шачицу тужних сребрњака,
„Тамо где је божур процветао
„И из крви силне поникао;”
„Где су Србљи к небу се вазнели”!
„Ви ћутите, ни абера нема,
„А вера е лијек вам једини;”
„Вековима вас је одржала!”
„Стра’ вас није од „Кнежеве клетве”,
„Од предака, ни од потомака,
„Ни од вашег Бога јединога?”
„Што су ваша огњишта испразна
„И што су вам богомоље пусте,
„То је због тог, јере деца ваша
„Не поштују ни вас нити Бога,
„Јер ме ни ви нијесте штовали”.
„Ноћу бдију, васцели дан спију,
„Тмина кратка, данак подугачак,
„Па немају кад да се ороде”.
„Још се боје да потомство бројно
„Ни’ово ће благо про’арчити,
„Па ће деца гладна пропиштати”!
„Страх је чедо љубави супротан;”
„Кад је Србин леба гладан био?”
„Што се многа браћа завадише?”
„Свадише их јетрвице „смерне”
„Због иметка и наслеђа худог”.
„Богатство је на небу једино!”
„Јоште чедо за вас наде има,
„Јер камату силну зарадисте
„На Косову, на том пољу Светом,
„Кад ‘Ришћанство часно одбранисте
„Од некрста и од зулумћара,
„А други вам помоћи не шћаху?”
„Ту је Милош са церем Лазаром
„И с народом васцијелим Србским
„Дотакао Небеса чудесна!”
„Још почетком прошлога столећа
„Крвцу силну ви сте проливали”.
„У три рата, три ордије силне
„Са Свете сте земље протерали,
„Снагом Крста и с промишљуш Божјом,
„Јер сте смели, јер сте веровали!”
„И недавно, има два’ест лета
„Веру своју бранили сте часно
„На Паштрику и на Кошарама…
„Од некрста и од грабљивица
„Што са свију страна наврзоше
„Као руља злобна, безбожничка
„На Србију, земљу виловиту”.
„Сад послушај шта ти Господ вели
„Да би стадо своје избавио
„Од порока и од искушења:”
„Ви узмите куке и мотике;”
„Протерајте јуде издајице,
„Нек им стаза заувек умине,
„Јер траг њи’ов „мири” нечовештвом;”
„Па пошаљи Свете оце Часне
„Да походе заблуделе овце”.
„Нек их моле док их не намоле
„Да се врате стазама господњим”.
„Нека уче своју браћу милу,
„Самилости, вољењу ближњега
„И штовању Господа својега”.
„Нек их уче док их не науче
„Канонима и “Симболу Вере”
„Нека мире своју браћу милу,
„Нек’ их мире док се не измире.”
„Нек’ се пости да се грех опрости,
„Сваки гријех и душе и тела.”
„Нек се Србљи поново сједине
„Као прве ласте са пролећем!”
„Кад се народ у храмове врати
„Да се моли, да се исповеди,
„Да опросте ближњему дарује,
„Да се смири и да се не горди,
„Тад ће ваша огњишта живнути.
„Плач дечији пренуће колевке”.
„Постаћете бисер Православља
„Као што сте од давнина били,
„Јер Бог слуге верне не оставља.
„Земан дође да се одредите
„Ком ћете се царству приволети,
„Да л’ земаљском или Небескоме?”
Захвали се Светитељу Саво,
На савету милом, благодарном.
Прекрсти се и причести смерно.
У Светачки лик се преметнуо.
Вазнесе се к’ Небесима силним!