Док корачам меморијом живота,
схватам да
све што знам, а можда и не знам,
сакрио сам у себи.
То је бол који ми разара душу.
Живи у мени.
А ја као лептир летим,
обилазим, гледам, тражим
неке амбијенте
које познајем одраније.
У времену када сам био жив,
у времену када је дан био дан,
а ноћ ноћ.
А љубав, име Исусово,
настала је у времену проласка
кроз Јудејску пустињу,
између Јерусалима и Мртвог мора,
код Кумранских пећина.
Време поста и кушње
које је преживео.
Тако ће и Србија преживети
ово време поста и велике кушње.
Дићи ће се у небеса
као лептир после велике олује,
жељна правде и неба.
Летећемо, летећемо…
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.320.128 пута)